Venceslav Glisic O Logoru

L O G OR U N I ŠU
Koncentracioni logor u Nišu nalazio se na mestu zvanom Crveni krst i bio smešten' u magacinima konjičke kasarne.66

Izvesno vreme posle aprilskog rata 1941. ove prostorije su služile za smeštaj ratnih zarobljenika. Kasnije su u njih doterivali kriminalce i Jevreje, a u avgustu, posle atentata u hotelu „Park", doveli su taoce, predstavnike raznih političkih partija.

U septembru Nemci su počeli u logor da dogone zarobljene partizane. Prva streljanja zatvorenika počeli su nacisti da vrše u oktobru, nedaleko od grada na brdu Bubanj. Uskoro, posle doterivanja zarobljenih partizana, pooštren je režim života u logoru. Uvedene su kazne, zabranjene su d u že šetnje, glasan razgovor, jednom rečju, uveden je režim maltretiranja kao i u ostalim koncentracionim logorima.

Upravu logora sačinjavali su predstavnici SS i policije.

Krajem 1941. i početkom 1942. u niški logor su dovedene veće grupe zarobljenih partizana, koji su pripadali raznim odredima iz okoline Raške, Kraljeva, Trstenika, Kruševca, Ćuprije i drugih mesta Srbije. Odmah po dolasku ovih grupa Nemci su izveli i streljali na brdu Bubanj 24 logoraša, među kojima dve žene. Ovo streljanje, zatim pripremanje novih 84 za streljanje, 9. februara, i svakodnevno maltretiranje zatvorenika ubrzali su pripreme za bekstvo.
„Znali smo da ne možemo dobiti pomoć spolja", seća se Dušan Tomović, „pa smo se u pripremama za bekstvo oslonili isključivo na svoje snage. Kao najpodesnije vreme za napad i bekstvo izabrali smo momenat kada nas posle završene šetnje u stroju budu terali u sobu. Stroj je okružavalo 10 policajaca, iza leđa nalazio se jedan puško-
mitraljez, a drugi je bio postavljen na vratima hodnika, iz koga se u l a z i l o u k a n c e l a r i j u k o m a k d a n t a . Z a v e r e n i k e s mo p o d e l i l i na g r u p g p o č e t i r i. I m a l i s mo t o l i k o g r u pa k o l i k o n e p r i j a t e lj s k i h s t r e l a c a p r e d s t r o j e m. P o r e d t o g a, o d r e d i l i s mo d ve g r u p e po d e s et ljudi k o j e su i m a le z a d a t a k da l i k v i d i r a j u p u š k o m i t r a lj e z e u d v o r i š t u i h o d n i k u i d a p o k i d a j u t e l e f o n s k e ž i c e . "
Planirano je da se bekstvo izvrši 10. februara. Međutim, usled nepredviđenih okolnosti, logoraš Branko Begović nije dao ugovoreni znak za napad, na je bekstvo odloženo sve do 12 časova uveče.
Više se nije moglo odlagati, jer je te noći bilo predviđeno streljanje. Svi su bili nestršvivi pred izlazak u šetnju, a jedan kriminalac je otišao u kancelariju i ispričao o nameravanom bekstvu.
Svestan kritičnosti trenutka, Branko Begović je dao znak uzviknuvši „Drugovi, izdaja, napred!" Istovremeno je dohvatio dva nemačka stražara i bacio ih na bodljikave žice. Stojan Dragićević
mu je prvi pritekao u pomoć, oduzeo stražaru pušku i ubio puškomipraljesca. Ostali logoraši navalili su na stravkare i pobili ih ili pregazili. Zatim su pojurili prema kapiji. Međutim, kod kapije su se Nemci sredili i nemoguće je bilo osvojiti je. U trenutku dileme neko je viknuo: „Na žice." Dogodilo se ono što niko nije mogao pretpostaviti. Logoraši su jurnuli na bodljikave žice. Krv je tekla iz ruku i iz pocepane odeće. Nemci su prilazili i iz blizine ubijali logoraše, od kojih su mnogi ostali da vise na žici. Od 147 logoraša koji su pokušali bekstvo 42 su ubijena a ostali su pobegli.

Feldkomandant u Nišu, uz saglasnost vojnoupravnog komandanta Srbije, naredio je da ee za ubijene stražare streljaju zatvorenici iz logora i iz zatvora. Nekoliko dana kasnije, 17. februara, iz kaznenog zavoda streljano je 584 zatvorenika, zatim svi Jevreji muškarci i jedan broj Cigana. Tako je tada u Nišu streljano ukupno 850 lica. U logoru je ostalo samo oko 150 zatvorenika.65

Kasnija streljanja bila su u grupama od 50-100 lica, takođe na brdu Bubanj. Za sva streljanja u toku rata, koja su, prema tekstu, počinjena u Nišu, najvećim delom uzimani su zatvorenici iz logora na Crvenom krstu. Uništavanja zatvorenika nastavljena su sve do oslobođenja Niša.

U poređenju sa drugim logorima, niški logor nije mogao da primi mnogo zatvorenika, pa se pretpostavlja da je tokom okupacije u njemu uništeno oko 2.000 lica.
*
Pored ovih logora, neki od pisaca hronika logora tvrde da je od decembra 1941. do decembra 1943. godine postojao i koncentracioni logor u Kruševcu u nedovršenoj zgradi Kazneno-popravnog doma, na današnjem Slobodištu. 66
Ako se ovo tvrđenje prihvati, onda ima osnova da se to kaže i za Smederevsku Palanku, Zaječar, Kragujevac, Leskovac, Čačak i još neka mesta u kojima su, po naređenju nemačkog komandanta za Srbiju početkom 1943, svi veći zatvori u ovim mestima pretvoreni u male logore.

Interesantno je pratiti kretanje brojnog stanja zatvorenika u logorima za vreme okupacije. Prema nemačkim izveštajima, početkom 1942. broj zatvorenika u Beogradu kretao se oko 6.000, a u Srbiji bilo je 7.582 logoraša „u devet prihvatnih logora". 69

Polovinom februara u logorima Srbije, izuzev Sajmišta, bilo je 3.038 zatvorenika i 351 talac. Deset dana kasnije taj se broj smanjio na 2.600 zatvorenika i 272 taoca.70

Iako je okupator stalno uništavao zatvorenike, njihov broj je ostajao isti ili je rastao. Tako, na primer, početkom marta u logorima Banjici, Šapcu i Iišu nalazilo se 2.532 zatvorenika. Slična
situacija bila je krajem marta kada se u tri pomenuta logora nalazilo 2.586 zatvorenika i 198 talaca.71

U vreme interniranja logoraša u Norvešku, Nemačku i još neke druge zemlje krajem aprila nalazilo se 3.503 zatvorenika i 189 talaca.72

Početkom maja u koncentracionim logorima bilo je oko 2.000 zatvorenika. Njihov broj je naglo opao posle interniranja u Norvešku. Prvih dana maja taj broj je iznosio 2.135 zatvorenika i 183. taoca, a sredinom maja 2.206 zatvorenika i 195 talaca. Na Sajmištu je ostao samo još 491 Jevrejin, uglavnom personal. Krajem maja broj zatvorenika u logorima pao je na 1.747 i 167 talaca. 73

U toku leta, zbog stalnih streljanja i interniranja, sve je bilo manje zatvorenika. Polovinom jula u koncentracionim logorima, izuzev Sajmišta, nalazilo se 1.719 zatvorenika i 90 talaca, a polovinom
avgusta još manje 1.481 zatvorenik i 102 taoca.74

U jesen i zimu 1942. situacija se pgromenila. Uz pomoć SS-divizije „Princ Eugen", zatvori Gestapoa, Specijalne policije i logori bili su toliko puni da nije bilo mesta za druge zatvorenike. Zbog toga su nacisti jedan deo internirali u Norvešku a drugi deo streljali, sa motivacijom da pojedince treba „trajno eliminisati iz društva kao veoma opasne".
Prema grubim proračunima, na osnovu izveštaja nacista, samo u toku 1942. u koncentracionim logorima u Srbiji uništeno je oko 10.000 lica sa njene teritorije. Približno toliki broj interniran je u logore u Norveškoj, Pemačkoj i drugim zemljama.

Početkom 1943. u Srbiji, prilikom primene Hitlerovih uputstava „.O postupku prilikom borbi sa bandama", komandujući general i vojni komandant Srbije Bader izdao je 28. februara poznatu zapovest o odmazdama. Istog dana, O p e r a t i v n o odeljenje njegovog štaba naredila je stvaranje n o v i h logora u pojedinim većim gradovima za rejone oko njih, sa obrazloženjem da bi se na taj način ubrzalo dejstvo u vezi sa n a r e đ e n i m merama odmazde. Prema tom naređenju logori su trebali da budu: u Beogradu za okrug Beograd i Požarevac; u Šapcu za okrug Šabac i Valjevo; u Čačku za okrug Kraljevo, Užice i Čačak; u Kragujevcu za okrug Jagodinu i Kragujevac; u Zaječaru za
okrug Zaječar; u Nišu za okrug Niš i u Leskovcu za okrug Leskovac i u Kruševcu.

Za ove logore nije predviđena izgradnja novih zgrada, već su korišćene postojeće prostorije zatvora, kaearni i drugih zgrada koje su mogle primiti najmanje 50 zatvorenika. Troškove ishrane, kao i ranije, snosila je opština. Logori Niš, Beograd i Šabac bili su neposredno potčinjeni zapovedniku SIPO i SD pukovniku Šeferu.

Samim time izgubili su lokalni značaj. Majsneru je ostavljen rok do 15. marta da javi koje logore mogu preuzeti ispostave Službe b e zbednosti. Na osnovu izveštaja može se zaključiti da su u pomenutim mestima zatvori pretvoreni u male logore. Prema tome, u Kruševcu je postojao logor, ali zvanično od početka 1943.

Staranje o novouređenim logorima u Kragujevcu, Kruševcu i Zaječaru preuz ele su ispostave BdS, dok u Čačku i Leekovcu zapovednik policije nije mogao ustupiti nikog od personala, pa su se o njima starale krajskomandanture. 75

Na žalost, piscu ovog rada nije bilo moguće, usled nedostatka podataka, da prati brojno stanje zatvorenika u logorima do njihovog rasformiranja. Činjenica je da je bilo sve manje zatvorenika u logorima i da su okupatori morali organizovati specijalne racije po raznim mestima kako bi u rezervi imali dovoljan broj talaca za streljanje.

Prema dosadašnjim istraživanjima, kroz logore Srbije prošlo je oko 100.000 lica različitog uzrasta oba pola. Znatan deo uništen je u logorima, oko 20.000 zatvorenika, dok je preko 50.000 bilo u internaciji upotrebljeno za teške fizičke radove.

6 6 N a j v i še p o d a t a ka a u t or je k o r i s t io iz r u k o p i sa „ T r a g o v i" Lj u b i še R a k i ć a, k o ji se č u va u I n s t i t u tu za i s t o r i ju r a d n i č k og p o k r e ta S r b i j e. U p o m e n u t om r u k o p i su o p š i r no je o p i s a no b e k s t vo z a t v o r e n i ka iz n i š k og l o g o ra f e b r u a ra 1942. g o d i n e.
67 AVII, NA, 41 B-1-5/680. Zbornik I, 3, 340; I z j a va M i h a j la R a d o v i ć a, č i n o v n i ka k a z n e n o g z a v o d a, p r ed k o m i s i j om za u t v r đ i v a nje z l o č i na o k u p a t o ra
29. VI 1945, S J T, n e r e g i s t r o v a n o.
68 K r s ta Mi l o s a v lj e v i ć, Tamo gde je Slobodište, N o vi Sad, 1969.
69 D e s e t o d n e v ni i z v e š t aj v o j n og k o m a n d a n ta S r b i je - k o m a k d a n tu J u g o-
i s t o ka 10. I 1942, A V I I, M f. V., T-501, R-247, S-720. P i s ac n i je m o g ao p o u z d a no
u t v r d i ti k o j ih su j oš 5 l o g o ra N e m ci r a č u n a li u p r i h v a t n e.
70 A V I I, M f. - V., T-501, R-247, S-932-986. /
71 IstoJ S-1028, 1070.
72 D e s e t o d n e v ni i z v e š t aj k o m a n d a j u ć eg g e n e r a la i v o j n og k o m a n d a n ta u S rb i ji za p e r i od 20-30. IV 1942, A V I I, M F. - V., T-501, R-247, S-1203.
73 D e s e t o d n e v ni i z v e š t aj 26. IV-5. V 1942. A V I I, M f. - V., T-501, R - 2 4 8,
S-70, 6. V-15. V 1942, Is to, S-132; 16-25. V., 1942, Is to, S-218-19.
74 D e s e t o d n e v ni i z v e š t aj 26. V I I - 5. V I I I i 1-10. V I I I 1942. A V I I, M f. - V„ T-501, P-24S, S-460-1.

75 А V II , М ф. — В„ Т - 5 0 1, Р - 2 4 8, С - 1 4 1 0; Т - 5 0 1, Р - 2 4 9, С

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License