U Niskom Ausvicu Predmeti Logorasa

U NIŠKOM AUŠVICU PREDMETI LOGORAŠA
Krov koji prokišnjava u logoru "12. februar" na Crvenom krstu oštetio je deo muzejske zbirke, a tračak nade da ovaj turistički izuzetno posećen istorijski spomenik neće postati ruina, uliva plan Zavoda za zaštitu spomenika koji će od kraja februara krenuti u kompletnu adaptaciju stratišta 10.000 građana u toku Drugog svetskog rata…

Narodni muzej koji vodi brigu o logoru obećava da će osavremeniti izgled muzejske zbirke, tako da će neki važni predmeti dobiti poseban ugao kao što je krevetac Želimira Žilnika, našeg poznatog reditelja, koji se rodio u logoru 1942. godine, gde mu je majka bila zatočena. Ovaj logor je od izuzetnog istorijskog značaja za Srbiju jer se u njemu zbio prvi kolektivni zbeg logoraša u porobljenoj Evropi.
Zub vremena nije toliko oštetio zgradu koliko je nesreće nanelo bombardovanje tokom 1999. godine. Projektili su padali u obližnje kasarne, tako da je od vazdušnih udara cela zgrada rastresena, futeri su tada otpali, zbirka u staklu je polupana, a tada je uništena i izložena maketa logora. U međuvremenu, vandali su ukrali šest bronzanih ploča na kojima su bili natpisi nađenih logoraša tokom zbega 105 srpskih rodoljuba. Ploče su nađene, ali oštećene. Narodni muzej, koji vodi brigu o logoru, našao je sredstva posle toga da otkloni nedostatke kako bi objekat bio dostupan turistima, ali za popravku krova i krupnije građevinske zahvate nije bilo para.
Mile Veljković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika, kaže da ti radovi mogu da se završe sa oko 12 miliona dinara.
- Mi nemamo stalni izvor sredstava, nego konkurišemo za projekte i od tog novca održavamo spomenike tako da smo sada zatražili sredstva od Ministarstva rada. Od tog novca biće preuređena glavna zatvorska zgrada, jer su objekti pored nje adaptirani pre nekoliko godina. Pored krova adaptiraćemo ogradne zidove koji su počeli da se rone, žicu, a obavićemo i građevinske radove u samoj zgradi gde se pojavila vlaga i gde su cigle počele da se urušavaju. Celom objektu se mora dati autentičan nekadašnji izgled - objašnjava Veljković.
Marina Vlaisavljević, viši kustos Narodnog muzeja, kaže da, nažalost, stanje muzeja sada nije reprezentativno, ali da će uskoro logor imati obnovljen stari izgled.
- U glavnoj zgradi je urađena rasveta, protivpožarna i protivprovalna zaštita. Potrebno je uraditi redizajn stalne postavke, što podrazumeva nove vitrine, panoe i l egende, a to će doprineti da izloženi predmeti logoraša imaju savremeniju prezentaciju. Na odmorištima stepeništa postavljena su dva velika mozaika, radovi vajara Nikole Antova, kojima je potrebna revitalizacija. Mi godišnje imamo oko 6.000 posetilaca u logoru, tako da ćemo sve učiniti da ta postavka pruži moderniji izgled celog istorijskog spomenika, a da ipak ne narušimo autentičnost - objašnjava Vlaisavljević.

Zloglasna soba 12
Kroz tri sprata zatvorske zgrade u toku rata je prošlo oko 30.000 građana od kojih je jedna trećina streljana. U zatvorskoj zgradi se u stalnoj postavci može videti zloglasna soba 12 odakle su logoraši odvođeni na streljanje, dok se u sobi 11 mogu videti lični predmeti logoraša kao što su fotografije, đačka svedočanstva i slično. Pored ostalih stvari, mogu se videti i svedočanstva stradanja Jevreja, ali i samice na trećem spratu gde su zatvorenici ostavljali urezane potresne poruke pred streljanje.
Marko Smiljković, BLIC

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License