Streljanja Na Deliskom Visu

Streljanja na Deliskom Visu

Prva streljanja uhapšenih počela su krajem jula 1941. godine. Feldžandarmerija je uzimala žrtve iz Kaznenog zavoda i zatvora Sreskog suda. Pošto tada još nije bilo utvrđeno koliko će naših građana biti streljano za jednog ubijenog Nemca ili za uništeni objekat koji je glužio okupatoru, radi odmazde i zastrašivanja streljane su manje grupe zatvorenika.

Za prva streljanja Nemci su izabrali Gabrovačku Reku (Salčin Bunar) i brežuljak Deliski Vis. Pre streljanja tražili su od Gradskog poglavarstva da se za određeni dan iskopa potreban broj raka na vojničkom groblju, spreme sanduci i tela streljanih prevezu sa stratišta i sahrane. Grobovi su obeležavani krstačama sa imenima streljanih, što je bilo suprotno naredbi generala Bemea (Böhme). koja je izdata posle nekih streljanja. Na to je feldkomandant Botmer upozorio predsednika Gradskog poglavarstva. Da tako obeleženi grobovi streljanih ne bi služili za hodočašće, kako je upozoravala Bemeova naredba, pozvan je šef voznog parka, pod čijim je rukovodstvom vršeno sahranjivanje, i naređeno mu da odmah ukloni krstače i da grobove obeleži kamenjem sa rednim brojevima.192

Jedan nedovoljno pouzdan dokumenat kaže da je Feldkomandantura „izdala saopštenje o streljanju 45 Srba kod Niša, 10. jula 1941. godine".193 Međutim, mi raspolažemo samo nepotpunim podacima da su na Deliskom Visu jula te godine streljana tri lica iz Tekije, od kojih jedno 26. jula,194 a avgusta još dva iz Velikog Popovca.195 Početkom avgusta dovedeno je u Kazneni zavod i druge zatvore oko 40 ljudi iz zaječarskog okruga zbog posedovalja oružja i saradnje sa NOPom. Bilo je i zatvorenika zbog kriminala. Banska uprava u Nišu je 11. avgusta 1941. godine obnarodovala objavu Feldkomandanture 809 da je zbog nedozvoljenog posedovanja oružja osuđeno na smrt od ratnog suda feldkomandanture i 9. avgusta 1941. godpne, u 6,00 časova, u Nišu streljano šest lica iz Ostrelja, Krivelja i Vlaola.196

Streljanja su nastavl.ena 15. avgusta, kada je streljano pet lica, a 30. avgusta još jedno.197 Na predlog Feldkomandanture 809, komandant Srbije je 27. avgusta odobrio „da se strelja (po drugom dokumentu da se obese) 15-20 komunista kao odmazda za prepad na rudnik Rtanj i ubistvo nemačkog vojnika".198

Zatvorenici iz junskog hapšenja komunista, koji su bili u Kaznenom zavodu za vreme prozivanja ljudi radi streljanja, preživljavali su vsliki strah i očekivali svakog dana da i njih zadesi ista sudbina.

Istovremeno streljanje nekih osuđenika iz Kaznenog zavoda i iz zatvora Sreskog suda i saradnika NOPa na Deliskom Visu 22. septembra 1941. godine, uz preghodne iropratne članke u kvislinškom listu „Novo vreme", trebalo je da komiromituje borački sastav partizanskih odreda. Iz Banske uprave Moravske banovine obnarodovano je da je Feldkomandantura 809 izvestila da je za odmazdu zbog komunističkih nereda na dan 22. septembra 1941. godine streljano deset komunista,199 što svi nisu bili. Prvi na toj objavi bio je Draža Gligorijević, poznati razbojnik i pljačkaš iz Homolja, koji je uhvaćen još pre rata i septe.mbra 1941. godine iz zatvora u Jagodini prebačen u zatvor Sreskog suda u Nišu, gde je bio okovan teškim okovima.200 „Novo vreme" je, izveštavajući o tom streljanju, upoređivao partizane sa odbeglim u šumu robijašima i kriminalcima, kakav je bio i Draža.

Tog dana Nemci su streljali i saradnike NOPa iz Jagodine Sretena Nikolića, trgovačkog putnika, i Ratka Cunjaka, kovača, izbeglicu iz Bosne, a iz Andrejevca (Minićeva) Mirka Kostića, bakračara i Vidoja Miloševića, opančarskog radnika. Kostić je po nekim podacima bio poznat kao komunista od 1925. godine i politički veoma angažovan uoči rata. Do hapšenja 23. juna 1941. godine, bio je povezan sa Milanom Minićem, sudijom i predsednikom sudskog veća u Andrejevcu. Nije imao sreće da pobegne iz zaječarskog zatvora, pa je sa svojim saborcem Vidojem, sklonim da pod dejstvom alkohola otvoreno govori o naprednom pokretu, da psuje i preti buržoaziji, doteran sa ostalim Zaječarcima u zatvor Sreskog suda, odnosno u Kazneni zavod, odakle su obojica izvedeni i streljani na Deliskom Visu.201 Zbog posedovanja oružja streljana su na Deliskom Visu, 2. oktobra 1941. godine, dva lica, a 17. oktobra i u decembru još pet. Poimenično je utvrđeno da je do kraja 1941. godine na Deliskom Visu streljano ukupno 35 lica.202

Bio je to samo nagoveštaj masovnih streljanja, što se vidi iz naredbe generala Bemea od 10. oktobra 1941. godine, kojom se nalaže Feldkomandanturi 809 da traži bolje i skrovitije mesto za egzekucije. To je i učinjeno, pa je umesto Deliskog Visa za stratište izabran Bubanj.

Vojni zapovednik Srbije je svojim naredbama tražio i vešanje ljudi radi zastrašivanja.

Feldkomandant Botmer je u Nišu sproveo tu jezivu meru. Početkom oktobra 1941. godine obešeno je jedno lice na Trgu Kralja Milana (Trg Oslobođenja), čije ime do sada nije identifikovano. Po sećanju mnogih građana na klasičnim vešalima je bila žrtva mlađeg izgleda u seljačkom odelu, sa belim džemperom i rolkom oko vrata. Po naređenju nemačkih vlasti nastavnici su morali da dovode učenike da posmatraju taj jezivi prizor da bi ih on odvratio od saradnje sa partizanima. Radi iznuđivanja priznanja, Nemci su dovodili i uhapšene rodoljube.203

Početkom 1942. godine obešen je na Trgu Kralja Milana i Alfred (Pavle) Pekerek, agent Specijalne policije u Nišu. Logoraši, koje je on hapsio i koji su ga dobro upoznali, kažu da je u logor doveden početkom decembra 1941. godine zbog pljačke i traženja mita da bi oslobodio iz zatvora neke koje je tu doveo. Trgovci su ga prijavili Nemcima, a oni su jednom od kojeg je tražio novac naredili da mu ga da. Prethodno su obeležili neke novčanice i tako došli do dokaza i uhapsili ga.204

Kraj 1941. godine dočekan je sa punim koncentracionim logorom na Crvenom krstu i kvnslinškim zatvorima u Nišu zatvorenicima iz raznih krajeva.

192. Grupa autora, Niš u vihoru…, s. 253.
193. AUN, K61a, F 12, dok. 7 (Arhiva NDK).
194. IaN, KOZARA, K 4, K 2/87a, 135 (K2e) 87a.
195. NmN, izveštaj SO Despotovac (042706/1-68 od 18. XI 1968).
196. NmN, Saopštenje Banske uprave o streljanju 9. VIII 1941, Fond Okupator i »egove sluge u Nišu, označen sa „G", br. 68 (dalje G/68…).
197. IaN, KOZARA, K4, K2/87a; NmN, zapisnik Prvog sreskog suda u Nišu od 24. VII 1956, nkl. Tada su sreljani i Vlada Filipović i Milorad Agatonović iz Niša.
198. AUN, Fond zločini, K27, F 6, dok. 3 od 27. VIII 1941. i K27/P, F 1, dok. 7 od 27. VIII 1941.
199. IaN, Varia, fas. 92 (Saopštenje o streljanju).
200. NmN, izveštaj SOSvilajnac (br. 011660/1-68 od 23. V 1968).
201. Slobodan Popović, U zatvorima okupiranog Niša, Narodne novine, feljton od februara do aprila 1966.; NmN, izj. Ljubomira Marinkovića Pere, nkl.
202. IaN, KOZARA, K2, F 87a (1-35). Imena streljanih u prilogu.
203. NmN, izj. Miodraga Nikolića Mije i Slobodana Popovića, nkl. Po izveštaju SOBabušnica, br. 021530/1-68 od 23. V 1968 (NmN) ima izgleda da je na vešalima početkom oktobra 1941. godine bio Dragoslav Đurić, siromašni zemljoradnik iz Velikog Bonjinca, uhapšen zbog oružja. Kad je njegov brat o tome obavešten, došao je u Niš, ali objava o sreljanim licima, među kojima je bilo i ime Dragoslava Đurića.
204. NmN, izj. Hranislava Gvozdenovića i drugih, knj. XXII.

Iz knjige
Miroslav M. Milovanović, Logor na Crvenom krstu, NEMAČKI KONCENTRACIONI LOGOR NA CRVENOM KRSTU U NIŠU I STRELЈANJA NA BUBNЈU, Institut za savremenu istoriju – Beograd, Opštinski odbor SUBNOR – Niš,IRO „Narodna knjiga“ – Beograd.

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License