Stojanovic Sava

Sava Stojanović je bio logoru Trola, kod Trondhajma. U tom logoru nije bilo većih masovnih streljanja, ali je 4 internirca ubijeno u jednom danu.

Dogodilo se to 11 januara 1943 godine.

Razlog za streljanje bio je: pronađen dinamit u njihovim krevetima. Otkud dinamit u sobama?

Najmanje su dva razloga što su internirci, ne samo u ovom logoru, već i u nekim drugim logorima, u Srednjoj Norveškoj, uzimali prah od dinamita i donosili u logor. Prvi je, što su njime lečili šugu, a drugi, što su ovim prahom mogli brže da potpaljuju vatru, kada se uveče promrzli i umorni, vraćaju sa gradilišta.

Dinamit je, inače, bilo najstrožije zabranjeno unositi u logor. Međutim, kada je nešto korisno, o zabrani se i ne misli. Ranije, kada stražari u džepovima pojedinaca nađu malo praha, istuku ih i na tome se sve završi.

Ali, tog januarskogdana, bilo je kobno začetvoricu. Prilikom rutinskog pregleda, stražari u sobi broj 5, pronađu dinamit pod ležajem četvorice interniraca. Odmah utvrde kome pripada. Oteraju ih u zatvor Volan, u Trondheimu. To je bio zatvor nemačkog Gestapoa. Tamo ih izlože takvoj torturi, da su jedva preživeli. Hteli su da iznude priz-nanjeidobiju odgovor zašto unose dinamit u logor. Najviše sumnji izazivao je Savo Stojanović, iz okoline Prokuplja. On je radio na drvari, pa su ga optužili da je hteo da digne u vazduh baraku, u kojoj stanuje straža, a ostalu trojicu kao pomagače.

Uzalud su oni iznosili praverazloge. Nakon nekoliko dana, Gestapo ih vrati u logor. Za to vreme stražari pripreme mesto za streljanje, u kameno-lomu, pored samog logora. Komandant sazva zbor svih interniraca, zatim ih izvede iz logora, na mesto egzekucije.

Kada su četvorica osuđenih stavljeni uz stenu, komandant je izvadio papir i dodao tumaču Pavlu Petkoviću da pročita sadržaj. Bila je to odluka o streljanju. Napisana je na srpskohrvatskom, ali dosta slabom jeziku, što znači da taj tekst nije pisao niko od interniraca.

Prema izjavama očevidaca, egzekuciju je izvršio vod vojnika iz obližnje kasarne obalske artiljerije. Bilo je 36 vojnika, postavljenih u tri reda. Prvired je ležao na šatorskim krilima, drugi red je klečao, a treći stojeći pucao.

Kada su videli šta će s njima biti, prvookrivljeni Savo Stojanović, demonstrativno istupi korak napred i poruči drugovima da pozdrave njegove tri ćerke kod kuće. Šuka je poručio zemljacima da mu pozdrave majku i sestru, a Dragić Maćešić i Anđelko Đerić dobace, da onaj ko preživi, javi njihovima kako su poginuli, kao i da svi oproste, ako su nekome nešto u logoru nažao učinili.

Kad je streljanje završeno, ispostavilo se da su samo stolari znali da će biti streljanje, jer im je bilo naređeno da naprave četiri sanduka. To su, po izjavi Velimira Cvetića i uradili. Ali, kada im je naređeno da sanduke donesu i stave streljane u njih, odbili su. Odbili su i ostali internirci. Svi su solidarno i u nemom protestu stajali.

Sami Totovci su nosili sanduke i zakopavali streljane.

Interesantno je da je vest o ovom streljanju ubrzo stigla i u Švedsku. Listovi „Nya Dagligt Allehanda" i „Socialdemokraten" objavili su 28 februara, sledeću vest:

„Četiri jugoslovenska zarobljenika streljana su u Trondheimu, pošto su otkriveni u pripremama za atentat na jedan nemački vojnički logor u blizini toga grada.

Nemci su našli dinamit pod jednom vojničkom barakom u blizini kamenoloma, u kome radi 150 jugoslovenskih zarobljenika. Na Jugoslovene je pala sumnja da su pripremali atentat.

Četvorica iz njihovih redova izvedena su i streljana pred očima ostalih.

Prema iskazu jednog Norvežanina, koji je bio očevidac, streljanje je izvršeno rano ujutru, dok su ostali Jugosloveni morali da prisustvuju u stroju u stavu mirno." Tajnu o streljanju Nemci nisu mogli da sačuvaju. Ubrzo se sve to pročulo gradom. Ali, dali su svoju verziju događaja, da bi zločin opravdali. Zato u informaciji ima i deo istine, ali i nemačke laži.
(Mladjenovic)

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License