Saslusanja I Ubijanje Ljudi U Logoru

Saslušanja i ubijanje ljudi u logoru

Svaki logoraš je znao da se njegova sudbina rešava na saslušanju kod gestapovaca. Zato je ono, posle dolaska u logor, očekivano sa velikom brigom i neizvesnošću zbog pitanja koja će se postaviti, sa mislima o tome kakvim podacima neprijatelj raspolaže i da li će se izdržati muks. Do gaslušanja je retko ko spavao, preokupiran svim varijantama mogućih i nemogućih pitanja. Gestapovci su znali za takvo psihičko opterećenje logoraša pre saslušanja, na su to koristili za iznuđivanje priznanja. „Dva sata sam stajala jednom u sobi za saslušanje, a ni jedno pitanje mi nije postavljeno, a onda je počelo sa tučom…" „29 dana u ćeliji bez saslušanja, a onda saslušanje svakog dana…"; „saslušavali su me u neko doba noći…"; „vodili su nas na' Bubanj, pa onda saslušavali, i tako činili nekoliko puta…", kažu u izjavama mnogi logoraši.356 Branka Jovanović je za vreme jednog takvog odvođenja na Bubanj sva osedela, tako da su je drugarnce jedva prepoznale.357

Saslušanje je počinjalo i završavalo se tučom, vrlo često do onesvešćivanja. Kao rekviziti za to služile su motke, spremane i donošene tako da ih zatvorenici vide zatim gumena palica, a nekad i obruč koji je stavljan na glavu i stezan tako da je zatvorenik osećao kao da će mu glava prsnuti. Kad nisu mogli da iznude priznanje, gestapovci su zatvorenike udarali čizmom, pesnicom, drškom revolvera, čupali im kosu. Retko ko je prošao bez tuče. Navešćemo samo nekoliko slučajeva takve gestapovske tiranije.

„Kaluđera iz manastira u Veti su saslušavali i tukli iz dana u dan 15 dana zbog iađenog oružja u manastiru, jurili su ga psima po dvorištu. Brada mu je bila iskidana, bio je sav izobličen kada su ga vraćali sa saslušanja u četrnaesticu; bio je kao izgubljen od muka", kaže svedok.338 Drugog su logoraša vezali u kvrge i ostavili pred saslušanje na betonu u samici, a onda su ga u neko doba odvezali i saslušavali. Mladsn Đorđević, krojač iz Leskovca, bio je od tuče polumrtav; nekoliko puta su ga vodom povraćali, pa ponovo tukli. „Svukli su me golog i onda tukli, rekli su mi da će prestati tući kada budem rešio da priznam", kaže jedna žrtva.359 „Kada su tukli jednog zarobljenog partizana, koji nije hteo da kaže ni svoje ime, on je, na pitanje da kaže svoje veze, izgovarao imena junaka iz epskih narodnih pesama", kaže svedok Ranđel Stojičić. Streljali su ga. „Gestapovac Živković, udario me pesnico.m i slomio nekoliko zuba…; skoro do kasno u noći me saslušavali, tukli po tabanima i svuda… , vezali mi teg za…, tada sam se onesvestio; kada mi se vratila svest, stavili su me na stolicu, ali nisam mogao da sedim…, drugovi su mi u sobi stavljali crni luk na rane po celom telu", kaže jedan od mnogih.360 Drugog zatvorenika su preklopili na stolicu, vezali i glavu i ruke za jedne, a noge za druge nogare i tukli. Onesvestio se. Osvestio se pred svanuće, bio je sav mokar. Knjižaru Aleksandru Šiškoviću je kad je izlazio sa saslušanja curila krv iz očne duplje, a posle toga su ga ubili na periferiji grada.361 Majka partizana Žileta Đorđevića iz Rutevca i danas nma ožiljak na licu od gestapovskog boksa.

Ovakvih izjava preživelih logoraša ima na hiljade. Sve one govore o najzverskijim postupcima prilikom saslušanja. Nekom zatvoreniku bi dovitljiva odbrana i uspela. Jedan saradnik NOPa se branio da nije davas hranu partizanima i da on nikad ne želi da ima veze sa njima, jer kad bi oni došli na vlast, uzeli bi mu vodenicu, vršalicu, valjavicu, 20 ća zemlje, a on se za brazdu zemlje parničio 20 godina. Kada se završilo saslušanje i žrtva pošla u svoju sobu, za njom je pošao agent Ungar. Žrtva je iskoristila momenat i rekla agentu da će mu dati pola imanja, samo da ga spasi. „Donesi mi prase, balon vina i rakije, pustiću te, samo nemoj da me prevariš", rekao mu je Ungar. I jedan i drugi su ispunili obećanje.362 Mnogi su se u lakšim slučajevima spasavali mitom, ukoliko su porodice uspele da pronađu vezu.

Sistem saslušanja se sastojao obično od pitanja: „Ko ti je viša veza, a ko niža veza? Otkad si član KPJ ili SKOJa? Ko te učlanio? Ko te uveo u pokret? Gde ste držali sastanke i ko je na njima bio? Odakle dolazi propagandni materijal? Gde je sakriveno oružje? Priznaj da si davao hranu i novčanu pomoć partizanima i da su oni dolazili kod tebe… itd.

Najteže je bilo kada se u sobi za saslušanje nađe više gestapovaca, jer su se onda msđusobno prosto nadmetali u demonstriranju gestapovskih metoda iznuđivanja priznanja. Tuča po golom telu bila je oprobani metod kojim su u dosta stučajeva iznuđivana priznanja i provale, nakon kojih su u logor dovođeni novi zatvorenici. Nisu svi mogli da izdrže te najgroznije muke. Svaki gestapovac je imao svoj način za iznuđivanje priznanja: jedan tuče po glavi, vilicama, lomi zube, drugi po mišicama, treći po debelom mesu, po tabanima, noktima, neko obija bubrege, davi i gazi, jedan vezanog golog čoveka drži za glavu, a drugi, jašeći ga, tuče do nssvesti. Tukli su i kad nisu imali konkretne dokaze za optužbe: intelektualca, pored ostalog, zato što je „obmanjivao i zarazio narod komunizmo.m", starije što su glasali za Udruženu opoziciju, mlađe da bi ih „naučili pameti", roditelje što nisu dobro vaspitavali svoju decu.

Znajući šta ga čeka Nićifor Dinić, radnikčistač u Nišu, koji je skoro cele noći sa grupom drugih logoraša stajao u stavu mirno pored zida, iskoristio je momenat i žiletom napravio dva reza na grudima. Prebačen je u bolnicu. Od tuče otpadala je koža, otvarale su se rane, za koje se lepio donji veš, ljudi su često mokrili krv. Sa saslušanja su se mnogi vraćali u sobe sa modricama, podbulim licem, raskrvavljenom glavo.m, bledi, uplašeni, nekad mokri od vode kojom su ih polivali kad su od torture pzdali u nesvest. Zaokupljeni svojom sudbinom, logoraši posle saslušanja za dugo nisu u sobi ni sa kim razgovarali. Zapisnik o saslušanju je formalo vođen da bi se kolikotoliko imalo neko pokriće za streljanje, ali najviše zato da bi ss evidentirali podaci do kojih se eventualno dolazi u toku saslušanja i pohapsili novi aktivisti. Za razliku od Specijalne policije, gestapovci su retko kad tražili da saslušavani potpiše zapisnik.

Ne retko saslušanja su se završavala ubistvom, a usmrćene su sahranjnvali iza žičane ograde kod bare. I to je bio metod zastrašivanja. Već je bilo reči o ubnstvu jednog Jevrejina i jednog osuđenika Kaznenog zavoda posle čega su izveli sve logoraše da gledaju njihove leševe. Posle jedne večernje zabave i pijanke, gefrajter je upao u jednu sobu i okomio se na bolesnog logoraša, koji je imao bubrežne napade i u bunilu govorno. Sutradan su ga odveli u pritvoreničko odeljenje Građanske bolnice, gde je umro.363

Logoraši nnsu mogli da uoče sva ubistva u logoru, pogotovu ne ubistva zatvorenika iz samica, ali su viđali dolazak crnih kola za mrtvake. Često su čuli i pucnjavu u logoru. Nekad je to bilo šenlučenje u pijanstvu, veselje zbog nekog uspeha na frontu, nekad ubijanje pasa lutalica koji su se zbog otpadaka skupljali oko susedne kuhinje bugarske vojske, a nekad je to bilo ubijanje logoraša koji su sahranjivani pored bare iza žičane ograde ili iznošeni crnim kolima i zakopavani na starom groblju, ili na groblju kod Panteleja.364 Zatvorenici su svaki pucanj doživljavali kao ubistvo pekog druga, a to je, pored ostalog, i bio cilj Nemaca - stvarati napetost i neizvesnost. Jedns noći je bila takva pucnjava da su logoraši mislili da neće dočekati sutrašnji dan. Svi su bili na nogama. Međutim, sutradan su videli razbijene sve sijalice u dvorištu, koje su gađali pijani komandant i njegov zamenik. Nekad nastane takva jurnjava po krugu i zujanje kamiona da se ne zna da li dovode ili odvode zatvorenike.

U najpovoljnijoj situaciji da preko dana vide ubistvo u logoru bili su oni logoraši koji su imali neke dužnosti van svoje sobe. Jedna takva grupa logoraša radila je u logorskom krugu na premeštanju stražarske kućice. Oni su gledali kako su Nemci sa pet revolverskih hitaca ubili pet logoraša Jevreja.365 Novinar Miroslav Zotović izveden je noću iz samice i posle teškog mučenja na saslušanju ubijen 1944. godine.366 Učitelja Žarka Jovanovića iz Ostrovice, posle tuče u Specijalnoj policiji, dotukli su gestapovci. Uneli su ga u sobu broj 14, gde je jedva davao znake života. Bili su mu povređeni unutrašnji organi, krkljao je, povremeno se iz agonnje vraćao svesti i izdahnuo 9. marta 1942. godine pred očima drugova.367 Neko je na stolu u toj sobi zapisao: „Žarko umro ovde u logoru". Takva je bila sudbina i učitelja Jevre.ma Dulovića, oca dvoje prvoborca. Doveli su ga u logor Bugari posle streljanja i paljenja škole u Gornjoj Stražavi, 21. februara 1942. godine. Ubrzo je u logor doveden i njegov sin pargizan JBubomir Dulović. Otac je bio u sobi broj 11, a sin u sobi broj 5. Dr Velizar Pijade je video da su Jevremu dani života zbog tuče odbrojani i jedne večeri je odveo Ljubomira do sobe broj 11 da vidi oca koji u mukama umire. Sav je bio deformisan i otekao od tuče, tako da je tog starog učitelja bilo teško prenoznati. Krkljao je, gubio vazduh i umro u sobi noću u ropcu.368 Njegov sin Ljubomir interniran je u Norvešku, a krajem 1942. godine, zarobljena je i dovedena u logor i ćerka Radmila Dulović Bajka, borac Rasinskog NOP odreda, zajedno sa suprugom Jakšom, borcem istog sdreda. Oboje su streljani na Bubnju.369

Božidara Jankovića iz Ko.mrena, uhapšenog sa grupom seljaka posle ubistva Nemaca i paljenja škole u tom selu 1944. godine, ubili su na samoj kapiji, jer se opirao da uđe u logorski krug, smatrajući se da je nevin. Po pričanju bugarskih vojnika, vlasnika hotela „Orijent" Ranđela Mitića su 7. januara 1943. godine ubili u rovu kod Tvrđave sa još dvojicom.370 Čistač septičnih jama video je na severnom izlazu iz Tvrđave leševe zatrpane u desnom rovu.371 U krugu logora ubijen je za vreme saslušanja Dimitrije Milosavljević, otpravnik vozova iz Grdelice.372 Leš logoraša Đurovića viđen je kod logorske bare. U logoru je umro i Branko Jovanović, siro.mašni zemljoradnik iz Ravne Dubrave.373 Ro.m Nerko, iz Bele Palanke, izdahnuo je od ujeda logorskih pasa. Jednu ženu su 1944. godine mnogo tukli na saslušanju i na kraju ubili, a obavestili da su je tobože odveli u bolnicu.374 Za Dragana (Dragog) Stoisavljevića Bosnića i grupu sa njim zatvorenih partizana koje je Keserović predao Nemcima, koji su saslušavani u Kruševcu i Nišu, šef gestapoa Vineke izveštava da se od njih ništa ne može saznati jer se „više ne mogu smatrati živim bićima".375 Jedan mladić iz Kruševca takođe je podlegao divljačkoj tuči gestapovaca za vreme saslušanja.376

U najvećim mukama izdahnuo je u logoru i Svetislav D. Stanković, proganjani predratni toplički učitelj, član KPJ i organizator ustanka u Toplici. Poznat je naprednom pokretu u Skoplju od 1935. godine. Zarobljen je 4. februara 1942. godine. Na saslušanju u Specijalnoj policiji, ne mareći za sebe, rekao je šefu Mirku Živanoviću da nije važno šta će sa njim biti, da će KPj „večno živeti, jer su večne ideje za koje se ona bori".377 Partizanku Olgu ĐorđevićGalić Radojicu, borca Svrljiškog NOP odreda, izveli su iz samice gestapovci 8. septembra 1942. godine oko 10 časova. Revoltiran nekim njenim postupkom, gestapovac joj je s.makao maramu, naredio da gleda u zid i pucao u potiljak. Žene, „slobodnjaci", koje su se tog trenutka zatekls u logorskom krugu, najurene su u svoje sobe, a onda su naišla crna kola i odvezla mrtvu Olgu.378 Jednog mladića ubili su u logorskoj trpezariji, jer na saslušanju nisu mogli da dobiju ono što su želeli.379 Zapamćeno je kako je Šulc jednim udarcem usmrtio zatvorenika i kako su ostali Ne.mci ko.mentarisali taj udarac.380 U logoru je saslušavan i ubijen Ninković potpukovnik bivše jugoslovenske vojske, uhapšen zbog dopisivanja sa sinom koji je iz ne.mačkog zarobljeništva prebegao u Englesku.

Saslušanje i tuča Tihomira Stankovića Pere, studenta tehnike iz Prokuplja, člana Partijskog poverenstva KPJ za Toplicu i organizatora ustanka u tom kraju, činilo je tu noć jezivom. Doveden je u logor aprila 1942. godine. Gestapovci su uzalud nastojali da od njega dobiju podatke o organizaciji KPJ. Stavljen je na najveće muke. Njegovi drugovi iz Tonlice, logoraši, pretvorili su se te noći u uho i čuli prigušene jauke i udarce. Dr Pijade im je sutradan govorio: „Čudo je da je imao toliko snage da izdrži a nikog da oda". Posle jedne dugotrajne tuče videli su ga obešenog na tavanu. Tako Nemci više nisu imali priliku da se nad njim iživljavaju.381 Zlato.mir Ilić, železnički službenik iz Bele Palanke, video je u leto 1944. godine na tavanu još jedan takav slučaj smrti.

Ovo su samo oni pri.meri ubistava za vreme saslušanja za koje se saznalo i koja su izvršena pred očima logoraša. Zorica Mišković, koja je u logorskoj ambulanti pomagala dr Velizaru Pijade, kaže da ga je izjutra zaticala iscrpljenog, da se jedva držao na nogama. Samo bi joj nemo prstima pokazao: jedan ili dva, što je značilo koliko je te noći u logoru ubijeno logoraša. Od njega su gestapovci tražili da za te logoraše, koje su ubili u logoru, zapisnički konstantuje da su izvršili sa.moubistvo. Nije očekivao da će i on bolje proći. Govorio je: „Suviše znam da bi me kao svedoka ostavili živog".

356. AJ, DK, 270/320-DOS. 1386.
357. NmN, izj. Darinke NikolićJovanović, nkl.
358. NmN, izj. Dobrivoja Nikolića, nkl.
359. NmN, izj. Zlatomira Ilića, nkl.
360. NmN, Marka Franeta, neklasif.
361. NmN, izj. Zorice Mišković, nkl.
362. NmN, izj. Marka Franeta, nkl.
363. NmN, izj. Nikole Đorđevića, Svetislava Šumarca i drugih.
364. NmN, izj. Živke Janković i drugih skojevki iz Niša.
365. NmN, izj. Jordana Petrovića, knj. XXI.
366. IaN, Mf 1/510.
367. NmN, izj. Tihomira Nikolića, knj. XXVII.
368. NmN, izj. Branislava Mićunovića, knj. XXIV.
369. NmN, izj. Ljubomira Dulovića, knj. XVII.
370. NmN, izj. Svetislava Šumarca, Nićifora Dinića i drugih, nkl
371. NmN, Isto.
372. NmN. izj. Ranđela Stojičića, neklasif.
373. Dragoljub Dejanović i Đorđe Stamenković, Zaplanje u narodnooslobodilačkoj borbi 1941-1944, S. 281.
374. NmN, izj. Milanke Korunović, Jovana Zlatkovića i drugih, nkl. 375 N. N, Nemačka obaveštajna služba.
376. NmN, izj. Vasilija Radosavljevića. Točanca.
377. Dragoljub Ž. Mirčetić, Svetislav Stanković, Leskovački zbornik, br. UŠ/1965, s. 275.
378. NmN, izj. Vere Stojković i drugih skojevki, knj. XIII.
379. NmN, izj. dr Cvetanke Tomić, knj. XI,.
380. NmN, izj. dr Dragutina Jovića, knj. XXX.
381. NmN, izj. Vasilija Radosavljevića Točanca, nkl.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License