Provala Tehnike Ok Kpj U Nisu

Provala tehnike OK KPJ u Nišu

Tehnika OK KPJ nije bila zahvaćena februarskomartovskim provalama i hapšenjima, pre svega zahvaljujući budnosti i snalažljivosti Drinke Pavlović i Radomira Spasića Ace koji su u njoj radili do 10. aprila 1942. godine. Tog dana je policija legitimisala na ulici kod Pirotske rampe Vasilija Buhu, člana Partijskog poverenstva, i Gligorija Diklića Budnog, koji nije imao legitimaciju, pa su se obojica spasavali bekstvom. Izlazeći Dnkliću u susret, Drinka je pošla do neke drugarice da bi mu nabavila legitimaciju, ali je kod kafane „Grkinja" prepoznao neki četnik iz Kuršumlije i uhapsio na veliko zadovoljstvo Specijalne policije. „Novo vreme" je 30. aprila objavilo da je „raspleteno klupče komunističke bande". Međutim, i pored drastičke fizičke torture, kojoj je bila izložena za vreme zaslušanja, Drinka nije ništa odala. Sprovedena je 17. aprila 1942. godine na Banjicu i odatle 14. maja 1943. godine izvedena na streljanje. Tako je završila revolucionarni put Drinka Pavlović, ćerka siromašnih roditelja pz Belanovice kod Lazarevca, član KPJ od 1938. godine, učiteljica u Spancu kod Kuršumlije. Poznata je bila po aktivnosti u naprednom pokretu učitelja. Kad je formiran MK KPJ u Kuršumliji, postala je njegov član.493

Po podacima iz Drinkine legitnmacije, sa imenom Danice Miljković, izdate od Uprave grada Beograda, i prema prijavi stana, policija je došla u zgradu u kojoj je bila tehnika, ali je nije našla, jer je bila dobro sakrivena. Po naređenju Vasilija Buhe tehnika je preneta u šupu blizu stana Đorđa i Zlate Ljubinović, u radničkoj koloniji u krugu Mostovske radionice, kod kojih se i on sklanjao. Početkom maja 1942. godine, žeia ruskog emigranta Petra Oniščenka primetila je pribor za štampanje i to rekla svome mužu, a on policiji. Vasilije Buha, Đorđe Ljubinović i njegov brat Ljubomir su pobegli prilikom dolaska policije,494 a za njima i Zlata. Sklonili su se u ilegalnom sloništu u kući kapetana SDS Jovana Tošića, saradnika NOPa. Policija je pronašla tehniku, a u stanu pištolj i propagandni materijal. Za beguncima je raspisana poternica, ali su Zlata i Đorđe Ljubinović, sa lažnim legitimacijama koje im je nabavio dr Radomir Milutinović, otputovali u Beograd, a odatle sa lažnim pasošom u Zemun. Tamo su otkriveni na izvršavanju partijskih zadataka, uhapšeni i sprovedeni u Niš u Specijalnu policiju. Đorđe je izdražao velika mučenja, ali ni od njega neprijatelj nije saznao ništa, iako je kao kontrolor signalnih uređaja ia železnici obavljao kurirske zadatke. Bio je u vezi sa Vasilijom Buhom i Ratomirom Jovićsm Duškom, posedovao je više legitimacija i ausvajsa za dnevno i noćno kretanje.495

Prilikom otkrivanja tehnike OK KPJ uhapšeno je šest radnika koji su stanovali u krugu Mostovske radionice, ali su posle izvesnog vremenl pušteni.496

Kad je policija 10. aprila legitimisala Buhu i Diklića, uhapsila je Blagoja Ilića, otpravnika vozova iz Leskovca, koji je od njih kod Pirotske rampe primio propagandni materijal i jedno pismo adresirano „Za Stanojka iz Grdelice". Na osnovu toga je uhapšen 11. aprila Stanojko Vukić, tekstilni radnik, predratni član KPJ, sekretar partijske ćelije tekstilaca i član OK KPJ Leskovca. Za vreme rata, pored ostalog, održavao je i vezu PK KPJ za Srbiju sa partijskim radnicima u Makedoniji. Blagoje Ilić i StanoJko Vukić izdržali su najveće muke u Specijalnoj policiji i u nemačkom logoru. Stanojko je interniran u Norvešku, a Blagoje u Nemačku. Imali su sreću da prežive sve te muke i da se vrate svojoj kući.4"

Od početka 1942. godine istočna i jugoistočna Srbija postaju poprište teških borbi partizanskih odreda protiv brojnih okupatorskokvislinških formacija koje su iz svojih garnizona u Nišu, Pirotu, Zaječaru, Prokuplju, Leskovcu, Aleksincu i iz drugih mesta polazile na slobodne teritorije Zaplanja, Lužnice i dela belopalanačkog sreza, Toplice, Puste reke, Jablanice, Ozrena i Svrljiških planina, sa ciljem da razbiju partizansku blokadu gradova i strah okupatorovih pomagača koji su iz dana u dan tražili sveobuhvatnu oružanu akciju.498 Još se nisu završile akcije jednih formacija i ohladila zgarišta popaljenih sela, a počinjale su još snažnije drugih koje su dovodile u logor nove i nove grupe zatvorenika i zarobljenika sa operativnih područja partizanskih odreda. Ofanziva neprijateljskih oružanih formacija sinhronizovana je sa dejstvom Specijalne policije. Teror se još više povećao kada se nemačkim i kvislinškim formacijama 5. januara 1942. godine priključio I bugarski okupacioni korpus, koji će masovnim zločinstvima zaviti u crno mnoge porodice i dovesti u logor mnoge rodoljube.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License