Progoni Krajem 1942 I Pocetkom 1943 Godine

X
PROGONI KRAJEM 1942. I POČETKOM 1943. GODINE

Aćimovićeva ofanziva je zvanično završena 10. septembra 1942. godine, ali se još dugo osećala inercija njenog pritiska, hapšenja i odvođenja rodoljuba u logor. Pokrajinsko poverenstvo KPJ za Srbiju i tri okružna komiteta u jugoistočnoj Srbiji nastojali su da se reorganizuju i popune, da uspostave veze i pokrenu rad preostalih članova KPJ i SKOJa, da obnove i ojačaju razbijene partizanske odrede. Međutim, neprijatelj je nastojao da iskoristi ofanzivu stečenu prednost radi obnavljanja i konsolidovanja srušene kvislinške vlasti i da „potpuno očisti" teren. Zbog toga je hitno upućivao svoje jedinice gde god bi se pojavili partizani i partijskopolitički radnici.

U leskovačkom kraju se s jeseni 1942. godine ponovo osećaju organizovana aktivnost NOPa i partizanska dejstva. Neprijatelj je to pratio i novembra 1942. godine izvršio hapšenje skojevaca i saradnika NOPa u Leskovcu. Pojedinci nisu mogli da izdrže strahovito mučenje na saslušanju u policiji, pa su odali neke drugove. Prva grupa uhapšenih, 24 muškarca i pet žena, sprovedena je u zatvor Specijalne policije u Nišu 1. decembra 1942. godine. Tamo su ih podvrgli mučenju, i pored ostalog, vodili ih da gledaju Aleksandra Stojanovića Cileta kako vezanih ruku, samo u gaćicama „visi o kvrge".648 Mnoge porodice uhapšenih obilazile su zatvore u Nišu da vide šta će bigi sa njihovom decom. Početkom januara 1943. godine neki su sprovedeni u Smederevsku Palanku, neki pušteni, a jedna grupa skojevaca i saradnika NOPa je sprovedena u beogradske zatvore, odakls su neki pušteni, pet je streljano, a neki su oterani u druge nemačke logore.649

Posle sastanka okupatorskih i kvislinških komandanata i predstavnika okupatorske vlasti u Leskovcu, na leskovačkom području je počela „Akcija RudoJ;f" združenih neprijateljskih snaga, koje su blokirale Kukavig/u, gde se nalazilo oko 60 boraca Leskovačkog NOP odreda. Naređenje generall SDS Borivoja Jonića od 9. novembra 1942. godine tražilo je da „celokupna snaga" tog okruga krene na teren i tamo ostane „toliko dugo dok banditi ne budu iotpuno uništeni".650 Međutim, taj pohod na Kukavicu, koji je trajao do 15. novembra, sveo se, uglavnom, samo na ranjavanje i zarobljavanje Miodraga Milenkovića Jove i Stojana Petrovića Uče, pa se cela akcija pretvorila u teror nad stanovništvom tog područja.

Komandant Jugoistoka je još 18. oktobra 1942. godine odobrio Feldkomandanturi 809 da može uhapsiti 500 talaca koji se mogu streljati, a pljačka Nemaca ,.do poslednjeg zalogaja mesa i do zadnje kašike masti" pogodila je čitavo stanovništvo.651 Hapšenja su pogodila starije ljude, jer su se mlađi skrivali i bežali pred neprijteljem. Uhapšeni su iz zatvora u Leskovcu prebačeni u nemački logor u Nišu, odakle su neki oterani u Bor na prinudni rad i u logor Mathauzen.652

Sa područja Kukavice „Akcija Rudolf" je 14. novembra usmerena na Jablaničkopasjački NOP odred koji se nalazio na Pasjači i Radanu i manevrisao do Jastrepca. Ovaj odred je 10. decembra kod Obražde skoro potpuno uništio dve jedinice SDS. Zbog toga su Nemci ponovo aktivirali kvislnnške jedinice i jednu četu 5. bataljona „Ogapšepđigd" u pravcu Radana, bezuspešno pretresajući planinu. Zarobili su samo jednog borca Miodraga L. Vukašinovića iz Borinca, ali je zato stanovništvo propištalo. Nastalo je hapšenje „većeg broja talaca" i odvođenje u zatvore u Leskovac i Niš. Streljani su taoci iz Logora na Crvenom krstu „u vezi sa deliktima partizana, izvršenim u januaru 1943. godine i ranije", kako to kaže u izveštaju okružni načelnik iz Leskovca.

U toku te akcijs hapšeni su ljudi iz pustorečkih i sela oko Pasjače, iz Magaša, Dobre Vode, Ivanja, Obrožde, Borinca, Majkovca, Slišana, Rečice, Slavnika, G. Brestovca, Crkvice, G. i D. Konjuvca, Granice, Pasjače, Belog Kamena, Konjarnika, Drenovca i drugih sela. Samo 17. novembra uhapšeno je i dovedeno u Niš sa Danicom Grujić, članom KPJ i sekretarom međuseoskog aktiva SKOJa, 15 lica iz D. i G. Konjuvca, Dubrave, Crkvice i Zorovca. Iz drugih sela Puste Reke i Jablanice vodili su uhapšene prvo u Leskovac radi klasifikacije krivice, dok su iz Toplice direktno vodili u logor.653

Spiskovi za hapšenje saradnika NOPa i partizanskih porodica bili su dostavljeni štabovima kvislinških jedinica, što se vidi iz jednog izveštaja od 18. novembra u kome se kaže i ovo: ,.U vezi sa odlukom rukovodilaca akcijama … dostavljam spiskove aktivnih komunista koji su sastavljeni io mestima. Komuniste, koji su navedeni u spiskovima, treba da pohapse komandiri u mestima koja pripadaju njegovom odseku. Svi oni koji budu pohapšsni, treba da se stražarno sprovedu u Lebane, Lece, Leskovac, Prokuplje i Niš. Treba da se iotrude da se pohapse članovi komunističkih organizacija, kao i oni koji su u spisku navedeni".654 U ovoj akciji su Nemci, Bugari i SDS uhapsili preko 400 ljudi sa područja Jablanice, Puste Reke i Toplice, među kojima je bilo članova KPJ, SKOJa, odbornika NOF i drugih saradnika NOP, kao i članova partizanskih porodica. Među njima je bilo mnogo talaca, roditelja i bližih rođaka partizana, koji su haišeni radi „prekidanja veza" odreda sa pozadinom.

Jedna četa bugarske okupatorske vojske upala je 21. novembra 1942. godine u selo Magaš, blokirala ga i uhapsila sedam saradnika NOPa, od kojih je jedan umro od batina. Istog dana su Bugari blokirali i Lece, gde su uhapsilk Krstu Todorovića, starca od 80 godina, kao taoca za sina partizana, i Čedomira Radonjiđa, skojevca, kao taoca za oca partizana. U Gazdaru su uhapsili pet lica, a nešto kasnije i Pavla Ilića, invalida bez jedne noge. Po dva lica su uhapsili u Bučumetu i Crnom Vrhu. Snage SDS su 22. i 23. novembra uhapsile skoro sve partizanske porodice u Gajtanu, Medveđi i Drsncu.655

Deo pohapšenih sa ove teritorije doteran je pešice na železničku stanicu u Brestoviu, a odatle vozom u Niš, u zatvor SDS, gde su izvesno vreme bili bez hrane, vode i postelje. U kvislinškim zatvorima su uhapšeni saslušavani uz primenu surovih mera, a zatim je većina predata nemačkom logoru. Neki su iz logora sprovedeni na Banjicu, a veliki broj je interniran u Nemačku i Austriju na prinudni rad. Za rad u Borsko.m rudniku mobilisano je u ovom periodu 1000 ljudi.650

Neprijateljske jedinics, koje su stalno krstarile po terenu leskovačkog okruga, nastavile su teror i hapšenje stanovništva i sledećeg meseca. Iz Brestovca na Moravi je decembra odvedeno u logor 20 ljudi zbog ubistva gornjolokošničkog kmeta, a u januaru 1943. godine došla je u ovo selo sa Nemcima jedinica SDS Aleksandra Stikića i uhapsila pet ljudi, koji su preko Lesksvca sprovedeni u Niš, u Kazneni zavod, odakle je Cvetko Rašić prebačen u Logor na Crvenom krstu i streljan, dvojica su internirana u Nemačku, a dvojica puštena kući posle šest meseci.657 U leskovačkom srezu je iohapšeno mnogo ljudi 10. oktobra i krajem novembra 1942. godine i 9. i 16. januara 1943. godine. Iz zatvora u Leskovcu su „važni" sprovedeni u nemački logor u Nišu. U izveštaju od 28. februara 1943. godine okružni načelnik kaže da su nemačke vojne vlasti uhapsile izvestan broj lica u Vlasotincu, da su dovedeni u taošgvo, od kojih su neki izvedeni na streljanje iz zatvora u Leskovcu, a neki iz logora u Nišu.658

U Porečju je 19. januara 1943. godine uhapšeno preko 60 ljudi zbog toga što je kod Strojkovca zapaljen jedan neprijateljski kamion. U Specijalnu policiju i logor u Nišu sprovedeno je desetak, od kojih je jedan streljan.659 Istog dana je vojni zapovednik Srbije u svom izveštaju registrovao da su policijske snage za vreme čišćenja terena kod Leskovca uhapsile „64 partizana", kako su nazivani svi oni KOJI su uhapšeni, i predale ih službi bezbednosti na dalji postupak.600 Tada su sprovedeni u logor i pojedinci iz sela Bunuše, Čukljenika i Miroševca. Januara su uhapšena i sprovedena u logor dva inženjera, saradnika NOPa iz rudnika molibdena u Mačkatici.661 Bugarska okupatorska jedinica iz Bojnika je 15. februara u Donjem Konjuzcu uhapsila 15 ljudi, sprovela ih u Leskovac, odakle su četvorica oterana u zatvor Specijalne policije, a zatim u logor, iz kojeg su trojica internirana, a jedan strеljan.662

Prema nepotpunim podacima krajem 1942. i početkom 1943. godine dovođene su u logor manje grupe zatvorenika i pojedinci i iz topličkih sela Bučinca, Žitnog Potoka, Mrljaka, Glasovika, Novog Momčilova, Belog Kamena i Bučića. Krajem januara je u Prokuplju uhaišeno oko 20 omladinaca, od kojph je pet skojevaca odvedeno na „prevaspitanje" u Smederevsku Palanku, a ostali u zatvor Uprave grada Beograda.663

656. Nikola Ilić, Jablaničkopasjački NOP odred, s. 137.
660. VII, Mf. Minhen 31940, prepis u IaN.

Okružni načelnik u Leskovcu izvestio je 30. novembra 1942. godine da je Specijalna policija Uprave grada Beograda tog meseca uhapsila nskoliko omladinaca u srezu kosaničkom i da vlada velika zategnutost zbog toga što Bugari masovno hapse građane i omladince.664 Posle isleđivanja u lokalnim zatvorima odvođene su u logor u Nišu grupe zatvorenika iz Kuršumlije, Vlahinje, Ljutove, Trpeze, Trmke, Kastrata, G. Draguše, Alabana i Prekopuca. Iz Donje Draguše, koju su blokirale jake neprijateljske snage, uhapšeno je 6 februara 1943. godine i predato nemačkom logoru u Nišu 32 saradnika NOPa, odakle su 17. marta transportovani na Sajmište.603

Teror bugarske okupatorske vojske krajem 1942. i početkom 1943. godine u istočkim podjastrebačkim topličkim i dobričkim selima odlikovao se ne toliko po odvođenju u logor, koliko po masovnim odmazdama i sтrelja njima ljudi odmah po hapšenju, bez isleđivanja, kakav je slučaj bio poznato streljanje 63 (69) ljudi 21. i 22. decembra 1942. godine na Jastrepcu.666 S druge strane Jastrepca, u moravskom srezu, hapšenje kvislinških jedinica zavr šavalo ss odvođenjem u njihove zatvore u Nišu, dok su bugarske policijsks jedinice predale logoru desetak pripadnika organizacije DM iz nekoliko moravskih sela.

Posle pogibije tri bugarska vojnika u susretu sa partizanskom patrolom 29/30. novembra na železničkoj pruzi Niš-Beograd kod Vitkovca, bugarska vojska iz Paraćina izvršila je masovno hapšenje u Vitkovcu, Ljubešu i Srezovcu. Uhaпšeni su vođeni u Paraćin, zatim je 25 oterano u bugarski zatvor u Nišu, a onda u nemački logor.667 Krajem 1942. godine u Supovcu su uhapšeni i odvedeni u logor učitelj Predrag Lazarević i dva seljaka.668 SDS je decembra u Moravcu uhapsila i sprovela u logor tri lica iz porodica partizana, a u svoj zatvor u Nišu odvela Ljubomira Trifunovića, brata prvoborca Borisava Trifunovića Srbe, koji je posle dva meseca pušten, jer je na njegovo mesto došao otac Stojan Trifunović da bi svojim životom spasio sina. Stojan je kasnije prebačen u logor i streljan juna 1943. godine. Zbog diverzije na pruzi 4. januara 1943. godine kod Lužana, uhapšeno je i sprovedeno u logor šest seljaka stražara. Februara je uhapšena kao taoc Hristina Jović, majka narodnog heroja Ratomira Jovića, koja je u Kaznenom zavodu ostala 11 meseci.669

Na operativnom području Ozrenskog i SvrljiškogNišavskog NOP odreda nastavljena su hapšenja i odvođenja u logor i kvislinške zatvore u Nišu i iosle Aćimovićeve ofanzive. Zbog ubistva podnarednika SDS 9/10. oktobra 1942. godine između Malče i Donje Vrežine jedinica SDS je blokirala sela severno od Niša i radi zastrašivanja uhapsila masu seljaka pretežno starih, jer su mladi pobegli, odvela ih u svoj zatvor u Nišu. Posle odmazde kod D. Vrežine su ih pustili.670 Kada je u susretu sa grupom parti zana 7/8. novembra u G. Matejevcu poginuo jedan nemački vojnik, Nemci su

665. IaN, Mf. I/28-30, izveštaj okr. nač. u Leskovcu za februar 1943, AJ. OK, 786/840 zl. 15785, NmN, izj. Milivoja Terzića i Branka Pribana iz M. Draguše, nkl.

sutradan uhapsili 20 Gornjomatejevčana i odveli ih u Logor na Crvenom krstu, gde su ostali do 6. januara 1943. godine.671 Sa njimi je gada bilo u logoru i sedam Kamsničana.

Decembra 1942. godine blokirane su mnoge ulice u Nišu i uhapšeno oko 20 građana po stanovima, koji su odvedeni u logor, a početkom januara 1943. godine 11 građana je odvedeno u Kazneni zavod. Iz Mostovske radionice su agenti Gestapoa 12. februara 1943. godine odveli u logor inženjera Elastimira Popovića i nekoliko radnika i službenika pod optužbom da pripadaju NOPu i da slušaju strane radiostanice.672

Bugarska kaznena ekspedicija je sredinom januara 1943. godine blokirala selo Burdimo i svrljiškom srezu, uhapsila 60 ljudi, sprovela ih u Svoljig, a zatim jednu grupu odvela u Niš i predala Nemšma, Iz koje je Stanko Radenković streljan na Bubnju. Početkom te godine su bugarske jedinice SDS iz Niša dejstvovale i prema Zaječaru, pa su i otuda doterane u logor grupe zatvorenika iz Jakovca, Vražogrnca, Rgotine i drugih sela. Jedan nemački izveštaj registruje da je „jedna policijska patrola vršila hapšenje kod Svrljiga".673

Krajem 1942. godiie kvislinške jedinice su hapsile saradnike NOPa i rodbinu partizana u belopalanačkim selima Moklištu, Mokri, Špaju, Toponici i Krupcu. Iz svojih zatvora u Beloj Palanci i Nišu sprovodili su ih u logor, o čemu govori izveštaj od 4. decembra, po kome je Nemcima izručeno 17 lica.674 Sreski načelnik belopalanačkog sreza podneo je izveštaj da su 29. januara 1943. godine bugarski vojnici uhapsili i odveli u Niš neke ljude iz Paježa, Bazovika i Mokre.675 Na osnovu saslušanja Aleksandra Pekića, sekretara PP KPJ za belopalanački srez, Specijalna policija je uhapsila tri saradnika NOPa, od kojih su dvojica internirana u Mauthauzen, a jedan streljan u Jajincima.

Krajem 1942. i početkom januara 1943. godine, nakon zarobljavanja boraca Ozrenskog NOP odreda Radana Radosavljevića Javora i Vitomira Ivkovića Šukrije, ranjenog prilikom likvidacije jednog izdajnika iz Rutevca, uhapšeno je u selima iz okoline Aleksinca oko 100 saradnika NOPa i rođaka partizana. Šukrija je na saslušanju u Specijalnoj policiji, pod batinama, odao neke saradnike NOPa, ali kasnije to porekao, tako da su u logor sprovedeni samo on, Radan i jedno lice iz Ćićine. Sva trojica su streljani.

Iz sokobanjskog sreza je u ovom periodu pohapšeno i sprovedeno u Niš u zatvore i logor mnogo ljudi. Krajem novembra 1942. godine Specijalna policija je uhapsila 13 ljudi na osnovu „nađenih zabeležaka komunističkog vođe Zdravka Šestića", 24. decembra 25 saradnika NOPa, za koje je podatke dao dezerter iz odreda Ranko Bogosavljević, kelner iz Sokobanje, a 30. decembra još veći broj saradnika NOPa u ovoj varoši i selima. Većina je sprovedena u Kazneni zavod, a neki u logor iz kog su streljana dvojica i izdajnik Bogosavljević.676

Dok su četnici DM i SDS hapsili u Čitluku, bugarska kaznena ekspedicija, iz sastava 21. pešadijske divizije, kretala ss u sokobanjskom srezu u tri kolone. Jedna kolona je 14. januara 1943. godine uhapsila 27 (30) lica uŠarbanovcu, odvela ih u Niš u svoj zatvor kod Panteleja, a zatim ih predala Logoru na Crvenom krstu, odakle su internirani u Nemačku. Ukupno je tada iz ovog sreza dovedeno u logor oko 60 saradnika NOPa, od kojih je većina stradala u Mauthauzenu.677

Iz knjige

Miroslav M. Milovanović, Logor na Crvenom krstu, NEMAČKI KONCENTRACIONI LOGOR NA CRVENOM KRSTU U NIŠU I STRELЈANJA NA BUBNЈU, Institut za savremenu istoriju – Beograd, Opštinski odbor SUBNOR – Niš,IRO „Narodna knjiga“ – Beograd.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License