Prodor Specijalne Policije I Gestapoa U Partijske I Skojevske Organizacije U Gradovima

Prodor Specijalne policije i Gestapoa u partijske i skojevske organizacije u gradovima

Do početka 1942. godine, kao što je rečeno, aktivirale su se mnoge patriotske snage gradova i sela na borbu za oslobođenje zemlje. Na području jugoistočne Srbije delovale su prema smernicama CK KPJ Pokrajinsko poverenstvo PK KPJ (za niški, leskovački i zaječarski okrug), sa sedištem u Nišu, okružni komiteti KPJ i SKOJa, sa sedištima u Nišu, Leskovcu i Zaječaru, sreska partijska poverenstva po srezovima, mesni komiteti KPJ u Nišu, Leskovcu i Prokuplju, školska i međuškolska rukovodstva SKOJa, skojevski aktivi u srednjim školama u Nišu. Leskovcu. Prokuplju, Aleksincu i Beloj Palanci, zatim partijske ćelije po fabrikama itd.

Sve te organizacije okupljale su veliki broj simpatizera, stvarajući tako baze i oslonac oružanih partizanskih odreda. Neprijatelj je zato preduzimao sve mere da te snage otkrije, pohapsi i uništi. „U gradu ima više partizana, nego u šumi", konstatovao je u mnogim svojim izveštajima, iz kojih ss vidi da mu nnje bilo lako da se bori protiv nevidljivih ilegalaca. Iz arhnvskih dokumenata se vidi da ni Specijalna policija ni Gestapo, sve do ove velike ofanzive policije početkom 1942. godine, a za neke i kasnije, nisu znali ko se krije iza ilegalnih imena. Tako su bili u zabludi da je Mika (Sreten Mladenović Mika) neki Jakov Baruh, obućarski radnik; Sava (Dušan Puđa Sava) je identifikovan kao Sava Kosanović iz Ogulina, a i kao „Štrba", koji kontaktira na ulici sa kuririma; Jova (Vasilije Buha) je „neko lice iz Niša". Čak i u martu, agent Nikola Gubarev, u izveštaju Specijalnoj policiji u Beogradu, kaže da su bliži podaci za „Miku", „Jovu" i „Mišu" nepoznati.453

Za veće poduhvate neprijatelja trebalo je da prođe nekoliko meseci, dok je kvislinška Kedićeva vlada „srpskog spasa" reorganizovala i mobilisala izdajničke snage i smenila upravnike policije, jer kakav je upravnik, takva je i policija". Da bi započela „energična" akcija protiv NOPa, trebalo je kadrovski i brojno ojačati Specijalnu policiju u Nišu, „elitu policije", sa neograničenim ovlašćenjima, reorganizovati aparat upravne vlasti, uz dovođenje najfašiziranijih kadrova, počev od okružnih načelnika, pa preko sreskih do predsednika opština, oko kojih će se stvoriti esliki broj dostavljača i uhoda.

Dobro pripremljenom akcijom, Specijalna policija i Gestapo su februara 1942. godine prodrli u mnoge ilegalne organizacije NOP-a u Nišu, Beloj Palanci, Prokuplju i Leskovcu, gde su izvršena velika hapšenja partijskih rukovodstava, članova KPJ i SKOJ-a. Ono što je u Nišu počelo decembarskom provalom i razbijanjem organizovanog rada KPJ, o čemu je već bilo reči, nastavljeno je februarskom.

Neki podaci za tu policijsku akciju dobijeni su otkrićem Specijalne policije u Beogradu, a i od Ljotićevaca i njihovih dobrovoljačkih odreda sa terena. Zahvaljujući svojim obaveštajcima, koji su ranije stigli, I bugarski okupacioni korpus je početkom februara 1942. godine imao neke podatke o gradskim industrijskim centrima i naseljima u Nišu (Železnička kolonija, radnička kolonija na Crvenom krstu, fabrike i srednje škole), u kojima je bila razvijena aktivnost za NOP. Bugarski obaveštajac je 3. februara podneo izveštaj. doduše ne tako značajan, o aktivistima NOPa, u kome spominje i Zdravku Vučković.454

Početkom februara 1942. godine došao je iz Beograda u Niš Nikola Gubarev, komesar policije, sa grupom najboljih agenata,455 sa zadatkom da sa Mirkom Živanovićem, šefom Specijalne policije, i njegovim agentpma organizuje i sprovede akciju protiv komunisa. Dok su Specijalna policija i Gestapo vršili hapšenja i pretrese po kućama. bugarski okupgtorski vojnici su postavljali zasede na mestima gde bi se moglo očekivati bežanje ilegalkih radnika.

Hapšenja su počela u noći 10/11. februara u Železničkoj radionici i prenela su se sledećih dana na ostale fabrike, škole, ustanove i čitav grad Niš. Najveći broj je uhapšen do 16. februara, kada je Gubarev podneo izveštaj da je uhapsio 60 „iz foruma".456 Uprava grada Beograda dostavila je 19. februara Upravi policije u Nišu podatke za još 17 lica.457 Primenjujući na saslušanju najsurovije metode i bezobzirnu tuču, koja se graničila sa fizičkim i psihičkim uništenjem čoveka, agenti Specijalne policije su od zatvorenika koji nisu mogli da to izdrže iznuđivali podatke i tako proširavali provalu, te je do aprila 1942. godine u Nišu uhapšeno oko 150 lica. Član Pokrajinskog poverenstva KPJ u Nišu pisao je 14. februara Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju o ovom intenzivno.m obračunu policije sa snagama NOPa, provalama i hapšenjima, sledeće:

„Ovamo su počele skoro svakodnevne racije i blokade, stalno hapse. Ljotićevci i ostalp petokolonaši denunciraju naše ljude. Ovamo je došlo nekoliko gsstapovaca i agenata iz Beograda i preuzeli su istragu i saslušanja. Situacija je dosta teška".458

Prema arhivsko.m dokumentu Muzeja „Stanko Paunović", koji evidentira hapšenje svojih radnika, uhapšeno je u februaru i martu 19 radnika i dva u aprilu.459 Prvi je uhapšen Nikola Grujić, strugar, kandidat za člana KPJ i to noću 10/11. februara, a sledeće noći i članovi MK KPJ u Nišu Aleksandar Stevanović Zuba i Branislav Mitrović Nacko, koji su ingernirani u Norvešku. Uhapšeni su skoro svi članovi KPJ i sekretari partijskih ćelija.460

U Mostovskoj radionici aktivno je za NOP radilo 12 radnika, a uhapšeni su samo Borivoje Nnkolić, sekretar ćelije KPJ, i Života Marjanović Pana, član KPJ, koji su se izvrsno držali što je onemogućilo hapšenje ostalih radnika.461

U Pejićevoj liviici izvršena su takođe velika hapšenja. Preduzeće je bilo blokirano, osu.mnjičeni radnici su pozivani jedan po jedan u kancelarije direktora i vlasnika fabrike Pejića, hapšeni i odvođeni u Specijalnu policiju, gde su ih saslušavali Gubarev i drugi agenti. Među hapšenima nalazili su se i Jovan Đurašković, sekretar ćelije KPJ i svi članovi i kandidati za članove KPJ i skojevci. Kao i pohapšeni iz ostalih fabrika i oni su, posle 17 dana mučenja i saslušavanja, prebačeni iz zatvora u Dušanovoj ulici u Logor na Crvenom krstu.462 Prema dva spiska Specijalne policije u Nišu je uhapšeno još 33 lica raznih zanimanja.463

Uhapšeno je i oko 20 geometara iz geodetskih sekcija niškog, svrljiškog i belopalanačkog sreza, koji su se od prvih dana ustanka uključili u NOP. Napredni rad njihove Moravske sekcije Geometarskog udruženja osećao se u godinama pred rat, naročito u selima u kojima su od 1938. godine vršili katastarsko premeravanje zemlje. Sredinom februara 1942. godine uhapšen je geometar Petar Stanković, kod koga je prilikom pretresa nađen spisak geometara koji su koristili naprednu literaturu. Posle dvatri dana počelo je hapšenje, tako da se do kraja februara veća grupa geometara našla u zatvoru Specijalne policije iz kojeg su prebačeni u logor po naređenju gestapovaca Brandta, o čemu govori izveštaj policije od 6. marta 1942. godine. Nadzornik policijske straže i agent Janko Pukmajstor izvestio ]e da kod poslednje sedmorice uhapšenih na dan 26. februara nije prilikom pretresa našao ništa. Geometra Petra Radovića su uhapsili u Građanskoj bolnici, gde je bio radi operacije čira. Prebacili su ga u zatvoreničko odeljenje bolnice i vezali lancima za krevet da ne bi pobegao, što su činili i sa ostalim u tom odeljenju, a kasnije su ga oterali u logor i internirali u Norvešku, odakle se nije vratio.464 Zbog saradnje sa geometrima uhapšen je i doteran u logor i Žarko Jovanović, učitelj iz Ostrovice, kod koga su prilikom pretresa našli zabranjene knjige. Gubarev je tražio da mu se odmah donese taj dokazni materijal.465

U Trgovačkoj akademiji u Nišu, koja je prednjačila u naprednom pokretu, uhapšeno je devet skojevaca. Neko je odao Branislava Janjića Brkija, koji je poznavao skojevce iz Trgovačke akademije. On nije na saslušanju mogao da izdrži teror agenata, pa su ti skojevci uhapšeni na osnovu njegovog saslušanja u policiji. Uhapšeni su jedan skojevac i četiri skojevke, učenice Zanatske škole, čiji je rad u NOPu bio vezan za Trgovačku akademiju. Kasnije je uhapšena i Miroslava Savić, koja je bila u bekstnu.466 Sve te skojevke ostale su u logoru više od godinu dana, za koje preme su bile svedoci gestapovske tiranije i mnogih prozivanja i izvođenja na Bubanj radi streljanja.

Zahvaljujući dobrom držanju uhapšenih skojevaca iz Trgovačke akademije, izuzimajući Branislava Janjića, zaustavljena je dalja provala. Ti dečaci i devojčice sa kikicama, đačkim keceljama i kapama, ispoljili su veliku čvrstinu na saslušanju. Agent Svetolik Sveta Popović, koji je skojevki Miroslavi Popović na tučom ozleđene delove tela stavljao sneg, pričao je na suđenju posle rata kako su zatvorenike naizmenično tukli Nikola Gubarev i Đura Bogdanović Novak, agenti Specijalne policije iz Beograda, „pevajući" im njihove omiljene partizanske pesme.467 Šaljući svakodnevno telegrame i poternice za hapšenje Gubarev je jednu poslao u Jagodinu, tražeći da se uhapsi i sprovede u Niš Vojislav Mickić, koji se tamo sklonio 468

Specijalna policija nije mogla da prodre u rad skojevske organizacije u Srednjotehničkoj školi, zahvaljujući izvrsnom držanju Miloradz Aleksića, sekretara skojevskog aktiva u toj školi. On je podneo strahovite muke, ali nije odao ni jednog druga. Nije se vratio iz internacije u Norvsškoj, tamo je umoren, a drugovi su zadržali u sećanju njegov svetao lik. Marta 1942. godine, ljotićevci V dobrovoljačkog odreda upali su još jedanput u Sredljotehničku školu i uhapsili grupu učenika sa elektroodseka, zlostavljajući ih u mračnom, vlažnom i zagušljivom zatvoru u Ženskoj gimnaziji, ali su ih posle izvesnog vremena pustili u nedostatku dokaza.
Skojevska organizacija u tri gimnazije spasena je od prodora Specijalne policije zahvaljujući dobrom držanju Sime Dinića, svršenog učenika gimnazije i člana međuškolskog skojevskog rukovodstva. Agenti su ga stavljali na najteže muke, ali je on prezrivo odbijao da išta kaže o skojevskom radu. Veo njegovog ćutanja spasio je od provale skojevske organizacijs Prie i Druge muške i Ženske gimnazije. I Dinić se nije vratio iz internacije u Norveškoj, tamo je likvidiran.

U proleće 1942. godine sprovedeno je u logor još desetak rodoljuba, od kojih su neki intsrnirani a neki streljani na Bubnju.469

U Hronologiji oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941-1945 se kaže da je 10. februara 1942. godine Specijalna policija u Nišu izvršila provalu partijske organizacije i do kraja februara uhapsila 150 aktivista, među kojima i članove MK KPJ. Deo podataka o hapšenju u Nišu vidi se iz jednog zvaničnog policijskog izveštaja. Nikola Gubarev, šef IV odseka Uprave grada Beograda, koji je u Niš došao po zadatku kao izaslanik Ministarstva unutrašnjih poslova, podneo je jedan hvalisavi izveštaj kvislinškim i okupatorskim institucijama, Ministarsgvu unutrašnjih poslova, Gestapou u Nišu i Beogradu, upravniku policpjs u Nišu, šefu Specijalne policije u Beogradu i Okružnom načelstvu u Nišu o svome radu i otkrićima, navodeći poimenično u dugom spisku sve uhapšene, sa stepenom aktivnosti u pokretu (član KPJ, član SKOJa, simpatizer i sl.). Po tom Gubarevljevom nalazu, od po tom spisku uhapšenih Nišlija (živećih u Nišu) bilo je 33 člana KPJ, 36 članova SKOJa (od kojih mu je šest „umaklo u šumu") i pet simpatizera, uz napomenu da je otkrio OK KPJ (što nije bilo tačno), MK KPJ, Reonskn komitet, Biro Železničke radionice, aktive i mesne narodnooslobodilačke fondove. Još jedan hvalisavi izveštaj poslao je Gubarev 6. marta Ministarstvu unutrašnjih poslova sa 17 imena uhapšenih, što znači da je samo prema ta dva spiska u Nišu bilo uhapšeno 91 lice, od kojih su neki streljani na Bubnju, a najveći broj interniran u Norvešku i Nemačku.470

Dobipši takav potpun i sređen spisak sa podaci.ma, Gestzpo je na nemačkom jeziku zvanično dostavio Upravi policije, odnosno Specijalnoj policiji u Nišu, „spisak onih lica koja po naredbi policije bezbednosti i službe sigurnosti i.maju biti privedena u koncentracioni logor". Sačuvana su tri takva spiska o primopredaji zatvorenika između Specijalns policije i Uprave nemačkog koncentracionog logora, od kojih je jedan datiran 24. februara, a druga dva od 11. marta.471

U zoru 24. februara 1942. godins iz logora su odvedene jevrejske žene sa malom decom na Sajmište, gde su likvidirane, o čemu je već bilo reči, a na njihovo mesto, već u podne, dovedeni su novi zatvorenici. Prva grupa od 30 Nišlija iz februarskih hapšenja, sa podrobnim podacima u spisku, snrovedena je tog dana u logor. Bila je to potresna slika kada su ti mladi ljudi izvedeni iz zatvorskih soba Uprave policije u Dušanovoj ulici i postrojeni u malom dvorištu zatvora. S jedne strane su bili muškarci, a s druge žene. Agenti policije su se rastrčali po hodnicima i sobama da izvrše nemačko naređenje. a fsldžandarmi u punoj ratnoj sprsmi ispunili su dvorište, dok je na ulici brujao motor kamiona sa ciradom. Uz uobičajenu viku i požurivanje ukrcavani su u kamion ovi skojevci od 15 do 17 godina. Mnogi od njih bili su od velike tuče nadu vena lica, sa modricama i ranamz po telu i glavi, neki su se sa oštećenim tabanima jedva kretali.

Tu scenu su posmatrali roditelji zatvorenika, koji su svojima doneli hranu. Zaridale su majke. Panika i uzbuđenje zahvatili su sve irisutne, jsr je čitav grad dobro zapamtio velika februarska streljanja i nemilosrdnost gestapovaca. Smatralo se da opet vode na streljanje. Za kamionom su potrčale majke, očevi. Uz plač, molbe, povike i kletve da im ostave decu, kamion se izgubio Dušanovom ulicom. Njegovo kretanje, sa napregnutom pažnjom, pratili su zatvorenici pod ciradom da bi ocenili gde ih vode, na Bubanj ili u Logor na Crvenom krstu. Laknulo im je kada je kamion na sadašnjem Trgu JNA skrenuo desno, što je značilo da ih vode u logor, u trenutno produženje života i novu neizvesnost.472

Ovu grupu je 24. februara predao u logoru agent Specijalne policije Novak Bogdanović. Na spisku koji se završavao imenima niških skojevki, stavljena je napomena da su „predmeti, oduzeti od zatvorenika, predati od agenta srpske policije Novaka Bogdanovića ajnzackomandi, SSobsršarfireru Erihu". Na kraju, kao što je uobičajeno prilikom primopredaje, levo je bio potpis pomenutog „srpskog" policajca, a desno oberšarfirera Eriha.47,1 Takav je postupak primopredaje zatvorenika uglavnom bio tokom čitavog rata.

Logor je u to vreme bio skoro prazan. Posle uobičajene torture, pretresa, stajanje uza zid ženske su zatvorene u sobe na spratu, a muškarci u prizemlju. Dr Velizar Pijade, koji je pomagao raspoređivanju i smeštaju novodošlih, hrabrio ih je da se ne plaše, jer su i pre njih u tim sobama bili ljudi. Bila je to ujedno aluznja na sudbinu onih koji dolaze u logor, aluzija i na sopstvenu sudbinu, kakva je bila i svih njegovih sunarodnika tih dana.474 Tako je logor počeo ponovo svakodnevno da se puni.

Fsbruarskomartovska hapšenja otežala su dalji rad NOPa u Nišu. Uspeh policije bio je i posledica nekonspirativnosti u radu nekih komunista, ponešennh oištim poletom ustanka tokom 1941. i početkom 1942. godine Provali je doprinelo i slabo držanje pojedinaca na saslušanju u Specijalnoj policiji, koja je usmerila oštricu svoga rada na otkrivanje rukovodećih foruma, a naročito na Železničku radionicu u Nišu. Mesni komitet KPJ u Nišu prestao je da funkcioniše jer su njegovi članovi bili u zatvoru, a sekretar Miroslav Stojanović Janko, student Ekonomske visoke škole u Beogradu, bio je ranjen 15. februara u sukobu sa policijom i prenet u bolnicu. Pokušaj da bude oslobođen preduhitrili su gestapovci, koji su ga sproveli u logor, a zatim u Beograd, da bi ga kasnije streljali na Jajincu. Pokušali su da ga pokolebaju, pošto mu je majka bila Nemica, a on im je odgovorio da je pre svega komunista.475 Ovim hapšenjem likvidiran je i Partijski biro u Železničkoj radionici. Za Ilijom Krstićem Žutim, članom OK SKOJa, Gubarev je poslao poternicu, jer ga policija nije našla u Novom Selu, gde je stanovao sa porodicom. Tragali su i za njegovim ocem, izbeglicom Jeftom Krstićem, koji se takođe sklonio iz sela. Gubarev je tražio da mu se hitno dostavi fotografija Žutog.478 Međutim, Žuti se već priključio Topličkom NOP odredu.

Uporedo sa gubljenjem slobodne teritorije, koristeći podatke uhapšenih iz Niša i od dezertera iz odreda, sreski načelnik i agenti Specijalne policije prodrli su u organizaciju NOPa i u Beloj Palanci. Prvo su uhapšeni Branko Milovanović Ciga, sekretar skojevske organizacije i Jovan Nikolić, učenik VII razreda gimnazije iz Čiflika, a zatim i Velimir Zlatanović, član KPJ, student Ekonomskokomercijalne škole, Milorzd Stamenković, član KPJ, Aleksandar Cvetanović Belča, skojevac, koji je održavao vsze sa OK KPJ Niš. Bilans te policijske akcije 5. marta 1942. godine i narednih dana bio je hapšenje 32 članova KPJ i SKOJa i saradnika NOPa, koji su predati Specijalnoj policiji. Iz dva spiska Specijalne policije vidi se da je po jednom predato logoru 11, a po drugom 19 uhapšenih, za koje su dati podaci o članstvu u KPJ i SKOJu. Dvojica su streljana na Bubnju, četvorica puštena, a ostali internirani u Norvešku i Nemačku.477

Aleksinac i Prokuplje su takođe bili zahvaćeni hapšenjima. U izveštaju PKu KPJ za Srbiju od 7. marta 1942. godine je, pored ostalog, stajalo i ovo: .,Pre nekoliko dana izvršena su masovna hapšenja đaka i naših simpatizera u Prokuplju i Aleksincu".478 U Aleksincu su ljotićevci uhapsili i tukli u kasarni oko 50 učenika gimnazije i Učiteljske škole, ali pored velikog teora, dolaska šefa Specijalne policije Živanovića i beogradskog agenta Bećarevića, nisu ih predali Specijalnoj policiji. Radi zastrašivanja tukli su pred njima uhvaćene partijskopolitičke radnike i terali ih da gledaju leš ubijene partizanke Jelene Lele Popović, učiteljice iz Aleksinca.479

U Prokuplju situacija je bila drukčija. Posle dolaska Bugara 9. januara 1942. godine, povlačenja partizanske čete i povlačenja mnogih partijskih kadrova u duboku ilegalnost, reakcija je počela da diže glavu, naročits u martu, posle nekih uspešnih akcija okupatorskokvislinških formacija protiv partizanskih odreda. Bugari su 16. februara 1942. godine uhapsili člana KPJ Svetislava Budića, krojačkog radnika, Dragojla Dragojlovića, člana MK SKOJa i skojevce Petra Stankovića, maturanta gimnazije, Radomira Jovanovića, krojačkog radnika, i Branka Jezića koji je odao policiji mnoge saradnike NOPa. Uhapšen je i Andon Vasiljević Grk, pekarski radnik i član KPJ. Kvislinško Ministarstvo unutrašnjih poslova je već 13. januara 1942. godine raspolagao podacima da su ovi i još neki, koji su kasnije uhapšeni, „duhovni vođi… saradnici u glavnom komunističkom centru".480 Bugarska straža ih je sprovela u Niš i predala Specijalnoj politici, a ova posle saslušanja nemačkom logoru.

Krajem februara slučajno je uhvaćena i sprovedena u Logor na Crvenom krstu supruga Konrada Žilnika, beogradska aktivistkinja Milica Šuvaković, studsntkinja filozofije, jedan od osnivača časopisa „Žena danas". Policiji je rekla da se zove Jovanka Popović. Bila je u drugom stanju.481 U logor je snroveden i Vidak Milović, član KPJ, krojački radnik iz Rastovnice.

Nove impulse za velika hapšenja dao je početkom marta Petar Kunovčić, insisktor beogradske Specijalne policije, koga je kvislinško Ministarstvo unutrašnjih poslova uputilo u Prokuplje da reorganizuje upravnu vlast i da sa ljotićevcima, Gubarevom i Božićem uguši NOP u tom gradu.

U cilju zastrašivanja Bugari su 17. marta uhapsili 12 poznatih građana Prokuplja. Sproveli su ih u Logor na Crvenom krstu, ali su nakon nskoliko dana pski pušteni na intervenciju predsednika niške opštine Jovana Čemeriknća, koji je lično došao u logor, a posle izvesnog vremena pušteni su i ostali.482

Po poverljivoj naredbi ministra prosvete Velibora Jonića od decembra 1941. godine, u svim srednjim školama su učenici evidentirani i kategorisani po kriterijumu o „nacionalnoj pouzdanosti", na osnovu čega su Nemci i policija hapsili „nepouzdane". Jedno takvo hapšenje izvršeno je početkom marta 1942. godine, što se vidi iz izveštaja direktora prokupačke gimnazije Ministarstvu unutrašnjih poslsva od 3. aprila iste godine. Uhapšeno je sedam skojevaca, učenika VII i VIII razreda,483 koji su, nakon saslušanja u Specijalnoj policiji u Nišu, sprovedeni u Logor na Crvenom krstu u kojem su ostali do upućivanja u Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci, početkom 1943. godine.

Oliveru Nestorović, čija su braća i sestre bili u partizanima, doterali su u logor sa majkom Jelom. Doterali su i skojevku Julijanu Ristić sa majkom Milicom i bratom Borivojem, a Paraskevu Stanković kao taopa za kćer Branku, partizanku. Te i druge plemenite i hrabre majke bile su više nego majke svim uhapšenim skojevkama, koje su hrabrile, govorećp im: „Vi ste mlade i deca, vas neće streljati". Uhapšena je i dovedena u logor Bsra Sokolova, a kasnije i Dobrila Rakić, profesori prokupačke gimnazije. Njihovi učenici bili su ponosni što su u logoru zajedno sa svojim profesorima. Sokolova, rođena sestra narodnog heroja Mike Mitrovića Jarca, kada je puštena iz logora nastavila je rad po liniji NOPa u Beogradu, gde je ponovo uhapšena, odvedena na Banjicu i kasnije strel.ana.484 Do sredine te godnne uhapšeno je u Prokuplju i doterano u logor oko 30 lica, od kojih su mnogi internirani u koncentracione logore u Evropi, a samo je nekoliko pušteno kući.485

U drugoj polovini aprila u Prokuplju i okolini uhapšeno je 29 lica. Tada je uhapšena sa lažnom ligitimacijom na ime Kosare Popadić, izbeglice iz Dervente, Julija Delere, sekretar MK KPJ Prokuplja, koja je stanovala u kući starog komuniste Lazara Dedijera, pod izgovo rom da pomaže njegovoj ćerki Radmili u krojačkim poslovima. Uhapšena je i Kristina Kovačević, kožarska radnica iz Beograda, koja je bila upućena u Prokuplje na partijski rad, pod imenom Milica Jovanović, izbeglica iz Skoplja. Agenti Spscijalne policije su bili veoma radosni tim „lovom", za kojim se tragalo svuda u Beogradu. Krajem aprila obe su sprovedene u Beograd, a 14. maja 1943. gsdine izvedene iz logora na Banjicč i streljane.488

Uz pomoć ljotićevaca, obaveštajna služba Nemaca, Bugara i Specijalne nolicije obraćala je posebnu pažnju i na Leskovac kao sedište partijskih rukovodećih foruma. Kvislinško „Novo vreme" izveštava 26. februara 1942. godine o hapšenju u Lsskovcu: „Cela organizacija je otkrivena prilikom pokušaja njenih nekoliko članova da u centru grada onesposobe za upotrebu jedan autokar (autobus) srpskih odreda. Intsnzivnom istragom došlo se je u trag čitavoj organizaciji bandi, pa se broj uhapšenkh popeo na preko 20 osoba." U izveštaju se kaže da su u toj akciji učestvovali uhapšeni Slobodan Grubišić Boda, Gojko Cakić, Svetozar Denić i Vojin Đurić, gimnazijalac. Bili su to skojevci koji su dobili zadatak od Partije da unište taj autobus SDS. Agenti Specijalne policije su neke podatke za hapšenje dobili i na saslušanji.ma, koristeći svojs oprobane najsurovije metode za iznuđivanje priznanja, kakve su primenjene i nad uhapšenim Mihajlom Živkovićem Šućuranom i Grubppšćem. U logor su dovsdeni i Vojin Petrović, član KPJ, Đorđe Stanković, stolar i član KPJ i drugi. Ukupno je dovedeno oko 30 saradnika NSPa. U jednoj belešci Specijalne policije imenovan je deo uhapšenih Leskovčana od 23 lica, od kojih je 11 predato nemačkom logoru u Nišu, a 12 pušteno kući. Dvojica iz ove grupe zatvorenika streljani su na Bubnju, a ostali su internirani u nemačke logore u Norveškoj i širom porobljsne Evrope.487

Od žena uhapšena je Stajka Gregorić, siromašna pralja, koja je svoju kuću stavila na rasiolaganje za sastanke sa fabričkim radnicima i za sklanjanje partijskih funkcionera. Doterane su u logor i druge žene među kojima i Vida Narandžić, Ana Jurišić, Olga Janežić-Jelačić, lekar, koja je lečila ranjene i bolesne partizane Babičkog NOP odreda i čijeg su oca, profesora Gimnazije u Leskovcu, četnici zaklali.488 Iz zatvora u Leskovcu dovedena je i napredni student Novka Vuksanović, koja će u logoru bntn dugo svsdok fašističke tiranije, sve do interniranja početkom 1943. godine.

Škole u Leskovcu bile su u to vreme pretvorene u zatvore i kasarne za bugarsku vojsku, SDS, četnike i Ljotićeve „Belošubaraše".489

Likujući zbog provala i hapšenja, kvislinška štampa je donosila hvalisavs članke radi zastrašivanja naroda. „Novo vreme" je 13. aprila 1942. godike pisalo da su posle napornog rada policije pohapšeni svi važniji funkcioneri i članovi partije u Nišu (oko 100), Beloj Palanci i Prokuplju (po 30) u Leskovcu (oko 30).490 Zastrašujuće su delovale fotografije uhapšenih iz tih mesta, objavljene upadljivo u kvislinškim listovima „Ponedeljak" i „Novo vreme", sa krupnim propagandnim naslovima preko čitavih strana o uništenju partijskih orgznizacija i njihovih foruma. Cilj je bio demoralisati narod, a time onemogućiti delovanje partizanskih odreda na širokom području jugoistočne Srbije. Specijalna policija je okrutnim metodima saslušanja dolazila do mnogih nodataka, ali je mnoge i frizirala da bi „dokazala" da je obezlavila NOP. Tako je „Novo vreme" uoči februarskih hapšenja objavilo da je uhapšeni privatni činovnik iz Leskovca priznao i to da je završio revolucionarni kurs u Mađarskoj i da je došao u Niš da bi, pored ostalog, ubio Dragišu Cvetkovića.

Zbog svega toga je i pismo člana Pokrajinskog poverenstva od 23. marta 1942. godine bilo ispunjeno zabrinutošću. U njemu se kaže:

„Ovde se nastavljaju hapšenja. Za najmanju sumnju i denuciranje hapse, a posle šalju u ovdašnji logor, pa zatim transportuju dalje. Specijalna policija na čelu sa Gubarevom i dalje je ovde i govori se da će ostati ovde za stalno. Strah i panika je zavladala kod simpatizera zbog terora. a naročito posle hvalisanja štampe o uspesima u Beogradu i o tome kako su u tragu za svim ostalim, kako znaju i prate sve koji ma i najmanju uslugu čine komunistima … Mi razbijamo shvatanje … Pre nekoliko dana su pohapsili preostali dso aktiEista srednjoškolaca i neke bližnje simpatizere koji su nam bili od koristi".491

Iosls ovih hapšenja laknulo je raznim kvislinzima i okrušnom načelniku u Nišu, koji to izražava u svom izveštaju od 1. aprila 1942. godine: „Otkrivanjem komunističke organizacije u Nišu i hapšenjem angažovanih lica za sada je otklonjena opasnost terorističke akcije u gradu i okolini. Stalnim motrenjem na sva sumnjiva lica nastojaće se da se njihov rad onemogući".492

Situacija na terenu postala je odista veoma teška. Trebalo je prikupiti i ohrabriti preostale snage, pa zatim obnoviti i dalje razvijati čitav rad NOPa. Na tom zadatku je intenzivno radio Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, angažujući nove kadrove, koji će uložiti ogromne napore da se plamen ustanka i revolucije ponovo razbukte.

472. NmN, izj. Tihomira Nikolića i drugih logoraša iz Niša, knj. XXVII.
473. IaB, UGB, Spec. pol., IV, br. 116 i 116a/4.
476. IaB, UGB, Spec. pol. br. 116, s. 88.
486. IaB, 1U142/22 k 388/34; Žene Srbije u NOB, Nolit, Beograd, 1975. (dalje Žene Srbije u NOB).

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License