Masovno Hapsenje Roma

Masovno hapšenje Roma

Hapšenje u Nišu nastavljeno je i sledećeg meseca. Oktobra 1942. godine Specijalna policija dovela je u Logor na Crvenom krstu veliku grupu Roma iz Niša i okolnih gradova. Oni dotle nisu mnogo uznemiravani, zahvaljujući intervencijama nekih albanskomuslimanskih verskih poglavara koji su bili u službi okupatora. Uz pomoć reisululeme, vrhovnog poglavara muslimana u Jugoslaviji, oni su uverili nemačku komandu da njihovi sunarodnici u Nišu nisu Cigani, ni skitači, da imaju svoje zanimanje, da su muslimani i da pripadaju albanskoj narodnosnoj grupi. Sluge okupatora iz redova Roma su ubeđivali Nemce da njihovi sunarodnici ne samo što su lojalni prema nemačkoj vojnoj sili, nego su čak sprsmni da se bore na strani nemačkih oružanih formacija.

Kada je u maju 1941. godine izašla nemačka uredba o Jevrejima i Ciganima, i oni su morali da nose žutu traku i bilo im je ograničeno kretanje u gradu. Odmah posle kapitulacije, na Kosovu se stvara kvislinški Albanski narodni savez na čelu sa Alibeg Dragom i Džafer Devom, agentom Abvera. Sa njima su uspostavili vezu dvojica kvislinga iz Niša, Kasim M. Ćehajić, sudija Sreskog šerijatskog suda, koji je svršio teološki fakultet u Carigradu i čija su dva sina bila u nemačkoj vojsci, i Sulejman Babić, pisar tog suda, od pre rata agent nemačke obaveštajne službs i službenik Sreskog suda u Nišu. On je bio vođa narodnosne grupe Albanaca muslimana u Nišu. Koristio je svoje veze sa Nemcima za ucenjivanje sunarodnika. Održavajući vezu sa Feldkomandaiturom, a posebno sa Ditrihom, oni su 1942. godine, na molbu Roma, od feldkomandanta tražili skidan>e traka, našta im je odgovoreno da je to u nadležnosti nemačkog komandanta Srbije. Ćehajić je u Beogradu izdejstvovao kod Nemaca da Romi u Nišu skinu trake i da mogu da se zapošljavaju. Imali su u Šumatovačkoj ulici broj 7 kancelariju u kojoj su se sastajali i dogovarali kako da spasu ovog ili onog sunarodnika koji je uhapšen, pri čemu su skupljali i veće sume novca da bi mitom izdejstvovali puštanje.

Relativno spokojstvo Roma u Nišu prekinuto je 20. oktobra 1942. godine. Tog dana je noću u 22 časa, kvislinška vojska blokirala svih pet mahala Roma (Stočni trg, Beogradmahalu, Stambolkapiju, Čair i Rabadžimahalu). Hapsili su sve muškarce, mladiće od 16 godina, pa do ljudi duboke starosti. Romski kmet je vodio vojnike i vikao na srpskom: ..Narode ustanite i izlazite", a na romskom jeziku „Bežite, kud ko zna". Zahvaljujući toj snalažljivosti kmeta mnogi su se razbežali. No ipak uhapšeno je oko 370 Roma i odvedeno u Logor na Crvenom krstu. Među njima je bilo i dosta muzičara. Jednom su dozvolili da unese violinu, pa bi uz njene zvuke za trenutak zaboravili patnje. Tako je u logoru nastala i poznata pesma: „Ciganska je tuga pregolema, niko ne zna šta se njima sprema".

Iz okolnih gradova, Prokuplja, Aleksinca, Svrljiga, Bele Palanke i drugih mesta doterano je u logor još oko 170 Roma koji su kasnije streljani. Krajem leta doterana je i jedna cirkuska grupa od 30 ljudi, koji su govoriln romski i nemački, ali je posle dvadesetak dana nekud odvedena.

Smeštaj Roma u logoru bio je užasan. Samo u jednoj sobi bilo ih je preko 200, tako da su se praktično gušili. Nisu mopi ni da legnu. U jedkoj kibli SEI nisu mogli da zadovole fiziološke potrebe, pa se to činilo i na nodu. Oni koji su izbegli hapšenje, ulagali su napore da spasu iz logora svoje sunarodnike. Jedna delegacija je uspela da uspostavi vezu sa Alibeg Dragom, koji je kod Gestapoa u Nišu sredio da uhapšeni Romi budu iušteni. Posle 20-30 dana pušteni su po grupama, najpre oni koji su bili zaposleni u fabrikama. Međutim, jedna grupa od 90 Roma je prebačena iz logora u Kazneni zavod i odatle 23. februara 1943. godine streljana na Bubnju. Mnogi su posle ovih tragičnih događaja dobrovoljno odlazili u Nemačku na rad.

Strah Roma od novih hapšenja i streljanja koristili su saradnici okupatora Kasim Ćehajić i Sulejman Babić, da ih mobilišu za nemačku vojsku. Babića je posle kapitulacije Italije Alibeg Draga postavio za vođu narodnosne grupe Albanaca muslimana ne samo u Nišu, nego i u celoj Srbiji. Kao vođa te narodnosne grupe u koju su uključeni i Romi, on je vodio prepisku sa Feldkomandanturom 809, izdavao potvrde, ozvaničene štambiljom i pečatom grupe (Ogire Grupe Popullore Sqiptare, Die Albanische Volksgruppe, Nisch) i potpisom Babića. Iz optužnice vojnog suda XIII korpusa NOVJ i iskaza svedoka na suđenju Kasimu Ćehajiću i Sulejmanu Babiću vidi se da su oni vršili pritisak na Rome da se izjašnjavaju za albansku narodnost i da stupaju u albanske kvislinške jedinice. Zalaganjem Ćshajića ugšsano je i obuklo ne.mačku uniformu 14-16 Roma muslimana iz Niša i po jedan iz Aleksinca i Bele Palanke, dok ostale komisija nije primila. Babić je vršio mobilizaciju i u leskovačkom okrugu. U Sijerinskoj Banji mobilisao je 120, a vodila se propaganda i u Prokuplju, Leskovcu i drugim mestima. Jedan takav odred mobilisanih u uniformi, pod kokamndom nemačkih oficira, imao je sedište u Leskovcu, a kasnije u Nišu.627

Iz knjige

Miroslav M. Milovanović, Logor na Crvenom krstu, NEMAČKI KONCENTRACIONI LOGOR NA CRVENOM KRSTU U NIŠU I STRELЈANJA NA BUBNЈU, Institut za savremenu istoriju – Beograd, Opštinski odbor SUBNOR – Niš,IRO „Narodna knjiga“ – Beograd.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License