Laponska Heroina Osvojila Broza
yugnor11.jpg

Laponska heroina osvojila Broza
Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito prvi i jedini put je 1965. boravio u Norveškoj. Zvaničnoj poseti pečat je dala jedna Laponka, iako joj imena uopšte nije bilo u protokolu. Bila je to Kiršten Svineng, koje se za tu istorijsku priliku setio norveški novinar i pisac Per Hanson. U poslednji čas on je predložio da se upriliči susret ove laponske seljanke i predsednika Tita. U anegdoti koja se u Norveškoj u prigodnim prilikama još prepričava navodi se kako se tada čitava zemlja angažovala da Kiršten doleti sa krajnjeg severa u prestonicu. - Avionom se brže stiže, ali se saonicama putuje - objasnila je slikovito svoje prvo letenje avionom Kiršten Svineng. Prilikom boravka u Norveškoj Tito se na prijemu nije odvajao od Laponke. Hanson je kasnije pitao o čemu su toliko razgovarali.

- Pričali smo o svemu. I o Bogu, mada me je iznenadilo da nije pobožan - rekla je ona.
- I pored toga što ne veruje u Boga, Tita kad umre neko mora da prati na onaj svet, zato što je on pobedio fašiste - poverila se Kiršten Svineng piscu Hansonu.
Kiršten je u Norveškoj poznatija kao Mama Karašok, a taj nadimak dali su joj srpski internirci, zatočenici u nemačkom logoru Karašok, koji se nalazio u ovoj zemlji. U ovom stratištu tokom 1942. ovde je bilo zatočeno 377 Srba, a život je zauvek ostavilo njih 265. I pored veoma surovog režima, logoraši su uspeli da uspostave kontakt sa meštanima, koji su im davali nadu da će preživeti.

Nekoliko njih uspelo je da pobegne iz logora, a beguncima je prvo utočište bila više nego skromna brvnara u kojoj je živela Kiršten Svineng. Kroz zatvorena vrata su šaputali da se ne bi otkrili: "Mama, mama". Kiršten ih je prihvatala i pomagala da nastave beg izlažući se velikom riziku.
U znak zahvalnosti ona je odlikovana, a o hrabroj Laponki napisana je i potresna knjiga. Orden jugoslovenske zastave sa zvezdom dobila je 1957, a 1970. godine je objavljena knjiga Pera Hansona "Mama Karašok"
Pisac je poživeo samo dve godine duže od svoje junakinje, umro je 1982.
Tito je umro 4. maja 1980, a istog dana umrla je i Mama Karašok. Hansonu nisam verovao dok na mesnom groblju u Karašoku, na kojem počiva Kiršten Svineng, nisam video uklesan u mermeru datum smrti Mame Karašok.

Vesti online 5.5.2010.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License