Hapsenje Talaca I Napredne Omladine

Hapšenje talaca i napredne omladine

U toku intenzivnih priprema za dizanje ustanka i forimranje partizanskih odreda, OK KPJ Niš je planirao da se početak obrbe partizanskih odreda obeleži i oružanim akcijama u gradovima, gde su koncentrisane razne okupatorske i kvislinške snage. Tako je u Nišu omladinac Aleksandar Vojinović, učenik Srednje poljoprivredne škole u Prokuplju, ubacio bombu u hotel „Park" pun nemačkih oficira, a u Prokuplju je Dragomir Stojanović Goce bombom izvršio atentat na omraženog izdajnika, sreskog načelnika Milivoja Žugića. O napadu na hotel „Park" pisao je i Bilten Glavnog štaba NOP odreda Jugoslavije, u broju 1 od 10. avgusta 1941. godine. I u više nemačkih izveštaja registrovan je taj događaj, a iz jednog se vidi da je „u vezi sa ovim uhapšeno u Nišu 50 sumnjivih lica",302 od kojih je 28 slučajnih prolaznika, među kojima tri žene, odmah dovedeno u prostorijg hotela „Park", gde su ih Nemci tukli i maltretirali. Sutradan su odveni u Feldžandarmeriju na saslušanje. Tukli su ih tražeći priznanje da imaju neku vezu sa napadom i tom prilikom mnogim paneli teže povrede. Iz Feldžandarmerije su odvedeni u Kazneni zavod, gde su ponovo saslušavani.303

Istragu o ovom napadu od prvog dana je vodila Feldžandarmerija sa poručnikom Jenigom na čelu, uz angažovanje kvislinške policije. U istragu se uključila i gruia eksperata Specijalne policije Uprave grada Beograda, sa Đorđem Kosmajcem na čelu. Iz izveštaja njenog šefa Nikole Gubareva od 11. avgusta 1941. godine vidi se da su od atentata podlegla ranama tri nemačka podoficira i Berta Doterman, koja je radila u cenzuri pošte, kao i da je u potrazi za atentatorom, 6. i 7. avgusta, izvršena racija i u južnom delu grada, u Palilulskom kvartu, koji su blokirali Feldžandarmerija, nemačka vojska i kvislinška policija.

U toj raciji uhapšen je i Borivoje Tričković, svršeni maturant iz Skopl.a, koji se zatekao u stanu svog druga Dušana Vrhovca. Terećen je da je održavao vezu sa Brankom Nikolićem, gimnazijalcem, izbeglicom iz Skoplja, koga je upućena potera uhvatila u Beloj Palanci. Nikolić je, po tom izveštaju, terećen za pronađeni komunistički materijal u kojem su kako se navodi, bile i razne „propagandne sovjetske brošure… i sovjetski list Izvestija od 7. maja t.g.", zatim za „održavanje veze sa komunistima" u Bugarskoj i Skoplju. Na kraju se u tom izveštaju kaže da su nemačke vlasti ogorčeie napadom i da nisu dozvolile „našim vlastima" da prisustvuju sahrani poginulih.304 Branko Nikolić je posle saslušanja i mučenja prebačen u Kazneni zavod, a zatim u nemački zatvor u Tvrđavi, ali njegova veza sa napadom na hotel „Park" nije dokazana.

Tragalo se i za Sggasojem, bratom Ratka Vukićevića, španskog borca. Uhapšen je u Prokuplju, a optužen za krstarenje po selima i „vođenje komunističke propagande sa pomagačima, studentom filozofije Milkom Protić i učiteljicom Jelicom Marinković". Kvislinška policija iz Niša je telegrafski tražila da se sprovede u Niš, jer je trebalo da se uputi u Beograd.305 Međutim takva hapšenja nisu navela na tragove atentatora, o čemu govori i izveštaj Uprave policije Banskoj upravi od 24. avgusta 1941. godine, u kome se kaže da se uviđajem o atentatu nije moglo ništa konkretno ustanoviti i da su ovakav akt mogli „izvršiti samo komunisti".306

Za ubijene i ranjene Nemce trebalo je izvršiti odmazdu. Međutim, oko ovoga se povela prepiska, što se vidi iz izveštaja feldkomandanta od 6. avgusta 1941. godine, koji obrazlaže zašto ne može da izvrši streljanje uhapšenih komuiista i osumnjičenih lica zbog atentata na hotel „Park", i kaže da je, ako se ono ne prihvati, spreman da svoj položaj „stavi na raspoloženje" 307 Nakon obimne prepiske između nemačkih vlasti u Nišu i Beogradu, odmazda za ovaj napad na nemačku oružanu silu svela se na streljanje 11 zatvorenika na Deliskom Visu u dva maha, 9. i 15. avgusta, zatim na ucenu atentatora sa 100 hiljada dinara, koju sumu je dalo Gradsko poglavarstvo Niša, na davanje straže oko hotela „Park" i „Orijent", na apsl vršioca dužnosti bana Moravske banovine građanstvu da se uzdržava od bilo kakvih dela protiv nemačke vojne sile308 i na pismeno izvinjenje i izjavu saučešća predsednika Gradskog poglavarstva Dragutina Živkovića feldkomandantu. Uprava policije je zavela i ograničeno kretanje za vreme policijskog časa od 19do 5 časova. Nemci su se ljutili na omladinu koja se „čak drsko i izazivački ponaša" prema predstavnicima nemačke vojne sile, kako je 11. avgusta upozoravala Banska uprava, a Uprava policije to nrenela školama i zabranila šetanje na korzou.309 Msđutim, naredba o ograničeno.m kretanju za vreme policijskog časa nije striktno pošgovana, pa js Uprava policije, krajem avgusta, izvršila raciju na ulici i pored „sumnjivih" pohapsila i druge, ukupno 51 lice. Svi su saslušani i kažnjeni sa po tri dana zatvora ili novčanom kaznom, pa zati.m pušteni.310

Tek sredinom oktobra 1941. godine počela su masovna hapšenja talaca, članova partizanskih porodica i uglednih građana demokratskog opredeljenja i omladine koja je, bilo kakvom prilikom, makar i najmanje, ispoljavala demokratske k levičarske stavove. Uslovi za takva hapšenja su stvoreni formiranjem Logora na Crveno.m krstu, koji je mogao da primi velikp broj zatvorenika.
Naređenje za masovna hapšenja izdao je general pešadije Beme 14. oktobra 1941. godine, u kome se pored ostalog, kaže:
„U toku zatvaranja talaca, treba hapsiti naročito rođake ustanika. Time se najzad prekida veza između rođaka i ustanika, koja služi uveliko za prenošenje vesti. Hapšenje ovih talaca obuhvata muške građane od 15 godina na više i žene ustanika. Ove rođake s.mestiti u koncentracione logore. Muški srodnici ima da se streljaju, za slučaj nemačkih gubitaka prema odredbama uputstva opunomoćenog komandajućeg generala u Srbiji od 10. oktobra 1941. godine.

Kao prva osnova služe podaci iz masovne kartoteke izvršne grupe službe bezbednosti … Stanovništvo, a naročito predsednici opština, moraju biti prisiljeni da prijave one porodice čiji su ljudi otišli u šumu".311

Pomagači okupatora, a naročito agenti policije, su se potrudili da izvrše ovu naredbu generala Bemea. Članovn partizanskih porodica su hapšeni i dovođeni najpre u kvislinške zatvore, najčešće u zatvor Uprave policije u Dušanovoj ulici, a onda su odvođeni u Logor na Crvenom krstu. Njihove kuće su zatvarane, a deca obično odvođena rođacima. Međutim, ta hapšenja nisu davala očekivane rezultate. Navešćemo samo nekoliko slučajeva kao primere neuspelog pokušaja okupatora da hapšenjem člaiova porodica istaknutih partizana spreči borbu za slobodu.

Među prvima uhapšen je Dragutin Jocić, otac prvoborca i partijskopolitičkog radnikl Nate Jocić, a 20. oktobra i njegova žena Jelena i kćerka Mirjana. U zatvoru Specijalne policije bila je izvesno vreme Petrana, majka Ratka Pavlovića Ćićka. Doveden je i streljan bravar Božidar Stanimirović, kao taoc za sina Miodraga - Miju Stanimirovića, člana KPJ i istaknutog partijskog rukovodioca MK KPJ - Niš i OK KPJ Zaječar, i za ćerku Miru, partizanku Topličkog NOP odreda. Uhapšena je 1. nove.mbra i kasnije streljana skoro čitava porodica Milisava Ignjatovića, partijskog rukovodioca SvrljiškogNišavskog partizanskog odreda i to: otac Mihajlo, majka Draginja, brat Ratomir, a sa njima i Uroš Dinić, stric ĐurđeleneĐuke Dinić. Otac Đurđelene, Nikolaj, je takođe bio u logoru. Početkom novembra dovedena je čitava porodica Miodraga - Mije Petrovića, člana MK KPJ Niš u predratnom periodu i sekretara SKOJa, borca SvrljiškogNišavskog partizanskog odreda, i to: otac Dragoljub, majka Radmila, braća Petar (Pjer) i Jordan, učenici gimnazije. Početkom novembra doveden je prvo u Specijalnu polnciju, a posle u logor kafedžija Pejča Tasković, kao taoc za sinove Dušana i Vitka Taskovića, prvoborce i partijske rukovodioce Svrljiškog-Nišavskog partizanskog odreda. Dovedsni su i mnogi drugi iz Niša i drugih mesta.312

U vreme od 15. do 23. oktobra 1941. godine, kao i u manjim grupama pre i posle toga, uhanšeno je i odvedeno u Logor na Crvenom krstu preko 150 poznatijih građana Niša raznih profesija, trgovaca, lekara, pravnika, industrijalaca, učigelja, zanatlija, predstavnika političkog života, a naročito demokrata, kako je upućivala i naredba 717. nemačke pešadijske divizije za „hapšenje komunista, nacionalista, demokrata i Jevreja kao taoca". Šef Upravnog štaba dr Turner je upozoravao da su predstavnici političkog korupcionizma odgovorni „za nesreću srpskog naroda", te da oni „imaju jamčiti za bezbednost u srpskom prostoru".313 Takav stav se sprovodio i u Nišu prilikom hapšenja poznatih građana. Neke od njih su Ljotićevci okvalifikovali kao masone, pa su Nemci tražili da budu uhapšeni iz „preventivnih" razloga radi utvrđivanja da li su povezani sa zapadnim političkim i finansijskim krugovima te da su kao takvi protivnici Trećeg Rajha.

Petar Vuković, predsednik ljotićevske organizacije „Zbor" u Nišu, u pismu Dimitriju Ljotiću piše tih dana i sledeće: „Nemačke vlasti su izvršile u poslednja dva dana (hapšenje) velikog broja tzv. uglednih građana. Prvog dana su hapšeni većinom masoni i delom komunisti, koji su još bili na slobodi, blagodareći protekcijama sa svih strana. Tokom prošle noći uhapšeno je još oko 150 građana, opet iz „viđenih redova" i, kako ovde kažu, pohapšen je „cvet niške čaršije". Ovo hapšenje izzršeno je, izgleda, radi garancije, dakle kao taoci. Prijatelji i bliža okolina pohapšenih se jako uznemirila, jer svako strepi da se sutra i ča njega takva mera ne primsnjuje". Nazivajući i dalje ironično ovu grupu imenom „cvet niškog građanstva", on kaže da se ovo hapšenje pripisuje njima, zborašima, da su oni ti koji „daju ton hapšenju", te da im se zato i obraćaju za spasavanje uhapšenih.

Jednu grupu prijatelja uhapšenih doveo mu je režirano direktor gimnacije, ljotićevac Jovan Čemerikić, „radi savetovanja" šta bi trebalo raditi da se dalja hanšenja ne vrše i da se zaštite glave onih koji su već pohapšeni. Razumljivo, Vuković im je dao pripremeljni odgovor da treba „da se izađe iz dosadašnje pasivnosti i da se svi aktivno stavimo u borbu protiv ko.munizma. ali iskreno i pošteno, zalažući svu našu moralnu, psihičku i materijalnu stranu, složno, bratski, drugarski srpski, ali stvarno srpski, a ne moderno srpski".31* Prisutni su to razumljivo „prihvatili".

Hapšenje je vršeno po policijskim kvartovima i po spisku koji su, zajedno sa Gesatpoom, sastavili šef Opšteg otseka Uprave policnje Mirko Živanović i ljotićevac Mirko Nešić, advokat. Po dva agenta i stražari odlazili su noću. dizali ljude, hapsili i odvodili grupu po grupu u najbližu policijsku stanicu, a zatim „maricom" u zatvor Sreskog suda na Sinđelićevom Trgu. Prvog dana uhapšeno je 50, a zatim još 150. Taj zatvor je brzo nanunjen, pa su mnogi zatvorenici bili u dvorištu, gledajući cele noći kako „marica" dovodi grupu po grupu. Uhapšen je ceo Banovinski odbor Srpskog društva Crvenog krsta, sa predsednikom, pukovniko.m u penziji Petrom Capulovićem na čelu, Andonom Andonovićem i Urošem Jekićem. Pošto je ti.me paralisan rad ove humanitarne organizacije u trenutku kada je imala najviše posla, zvaničnim pismom Društva je traženo da se članovi Odbora puste, što je posle desetak dana, na intervenciju sanitetskog referenta Feldkomandanture, i učinjeno. Uhapšeni su istaknuti demokrate Petko Bukumorović i Svetislav Šumarac, zatim angažovani učitelj u naprednom učiteljskom pokretu Niša i okoline Dušan Vptorović, koji je hapšen i u junskom hapšenju komunista. Hranislava Gvozdenovića i njegovu ženu Katarinu uhapsili su desetak dana kasnije i doveli u logor, gde su već bili sin i ćerka, Dragutin „Beli" i Dragica „Gara".315

Povodom tog hapšsnja MK SKOJa Niša je objavio proglas u kome se kaže: „Kao rezultat pritiska koji se vrši nad omladinom i narodom, osvanuo je prošlih dana ceo Niš ispisan po zidovima antifašističkim parolama. Okupatora i njegove verne sluge ovo je dovelo do besa. Naredili su da se uzmu taoci. Tako je ovih dana u mestu uhapšeno preko 200 uglednih i poštenih građana, intelektualaca, trgovaca i veći deo poštene i radne omladine".316

Koliko je u to vreme masovnih hapšenja situacija u Nišu bila napeta i teška govori i izveštaj ljotićevca Vukovića, u kome se kaže da je „delimičnim puštanjem, a i delimičnim streljanjem" (na Deliskom Visu, ia) stvoren još veći strah kod onih koji su ostali u logoru „kao na belom hlebu", plašeći se da ih ne zadesi sudbina streljanih.317

Kada su preko noći zatvor Sreskog suda i njegovo dvorište bili ispunjsni, zatvorenici su u svanuće videli da dolazi jedna grupa četnika iz štaba Koste Pećanca. Okupili su zatvorenike i posle govora o čegničkoj organizaciji i borbi protiv komunista, pitali su ko od njih hoće da se upiše u četničku organizaciju da bi bio pušten. Na to im je jsdan građanin, Milorad Vasić, zv. Ford; rekao: „E, zatoj li ste došli? Ako je toj, mi toj nećemo" i udaljio se od njih, kao i drugi zatvorenici.318

U prisustvu velikog broja građana, članova porodica, rođaka i prijatelja, prebacivana je u Logor na Crvenom krstu grupa po grupa tih zatvorenika. Posle pretresa i stajanja u krugu logora, cela ta grupa od 150 poznatih građana smeštena je u praznu sobu broj 11. Uveče oko 13 časova, 23. oktobra, došao je u sobu šef Gestapoa Hamer i, „govoreći kao da urla", saopštio im: „Po naredbi glavnokomandujućeg vi ste pritvoreni kao taoci. Moram da naglasim, ne po našoj želji, već na osnovu dela vaših bandita, sada vaši životi garantuju za svakog ubijeg i ranjenog Nemca i to: 100 za ubijenog i 50 za ranjenog".319

Da bi još više zaplašili uplašene pojedince, Nemci su novembra streljali u logoru dva Jevrejina, zatvorenika, i naterali sve logoraše da ih gledaju ubiJene. Neki su, preplašeni i bez dostojanstva, tražili da se napiše deklaracija o lojalnosti, ali je među zatvorenicima bilo dosta n onih koji su prošli kroz balkanske ratove i borili se na solunskom frontu, sa činovima viših oficira, čiji su živci izdržali mnoge ratne prizore umiranja. Jedan od takvih, Sotir Živković, penzionisani direktor Investicione banke i rezervne potpukovnik bivše jugoslovenske vojske, star 72 godine, predložio je grupi starijih talaca: „Ako dođe do toga da treba streljati nekog, onda ćemo se mi stariji javiti dobrovoljno da bi mlađi ostali".320

U isto vreme kad i poznatiji građani, uhapšeno je i oko 50 naprednih omladinaca „koj'i su se - kako kaže Vuković - izvlačili raznim protekcijama". Oni su uhapšeni iz „preventivnih" razloga „bez obzira da li se bave ili ne bave ilegalnim radom". Hapšenje po ovom osnovu počelo je i pre Bemeove naredbe,321 a uhapšeni su zatvarani u posebne sobe. Njima je kasnije u logoru, u sobi broj 5, priključena i grupa zatvorenika dovedena iz nemačkog zatvora u Tvrđavi.

Izuzimajući sobu u kojoj' su bili zarobljeni partizani, režim u logoru u to vreme bio je snošljiv. Uprava logora je posebno bila tolerantna prema uhapšenim građanima. Intervencijom prijatelja tih građana i podmićivanjem okupatorske vlasti, neki taoci su pušteni već posle 10 dana, dok su drugi zadržani i po 20 i 30 dana, a poslednja grupa je puštena 1942. godine. Jednom su Nemci, prilikom otpuštanja iz logora većeg broja tih talaca, naprazili „šalu" koja je potresla sve zatvorenike. Postrojili su ih u dvorištu, naredili da se okrenu leđima prema stražarima i da pođu u pravcu kapije, a onda su opalili plotun iznad njihovih glava. Mnogi su od straha popadali, a Nemci su se smejali.

I na području Okružnog komiteta KPJ Leskovca je na prve akcije protiv okupatora i sve intenzivniju aktivnost NOPa neprijatelj, u saradnji sa kvislinzima, odgoporio primenom naredbi o hapšenjima. Skojevci su 29. avgusta 1941. godine u Leskovcu spalili okupatorsku i kvislinšku štampu, koja se na ulici pretvorila u buktinju. Prodavac je prepoznao neke omladince i Feldžandarmerija je na ulici uhapsila Sretena Jovanovića Ćureta, kod koga je nađen revolver i kompromitujući materijal NOPa, i Petra Kocića, u čijoj je kući sklanjano oružje. Posle saslušanja u Krajskomandanturi, sprovedeni su vezani u nemački zatvor, gde su zatekli još neke skojevce iz Leskovca.322 U ratnom sudu Feldkomandanture 809 inscenirano je suđenje Sretsnu, sa braniocem, srpski.m advokatom.323

Četnici Koste Pećanca su 23. septembra zatekli jednu grupu skojevaca u Leskovcu kako ispisuju parole. Nisu uspeli da pobegnu, pa je uhapšeno pet skojevaca i predato Krajskomandanturi u Leskovcu, koja ih je predala Nemcima u Nišu, odakle su četvorica puštena, dok je Petar Cakić, radnik, streljan na Bubnju. On je svojim čvrstim držanjem olakšao položaj svojih drugova, te su pušteni.324

Nekoliko dana posle drugog napada partizana na Vučje 23. septsmbra 1941. godine, izvedenog uz učešće mesnih desetina, kada je od kvislinga oduzeto 20 pušaka i onesposobljena za rad tekstilna fabrika Teokarevića, koja je radila za Nemce, došla je nemačka kaznena ekspedicija sa tenkovima. Tada je, uz pomoć žandarma, uhapšeno oko 40 starijih talaca i žena iz Vučja, dok su se mlađi razbežali. Nemci su ih odveli u Leskovac, a zatim u zatvor u Nišu, kao optužene za pljačku fabrike. Među uhapšenima je bio i Đorđe Krstić, star oko 70 godina.325 Stanimir Veljković-Zele, tada član OK KPJ Niš, saznavši za to hapšenje, stavio je u zadatak pravniku Svetozaru Krstiću dz preduzme mere da se ti ljudi spasu, što je ovaj i uspeo preko nemačkog tumača, ruskog emigranta, kome je obećao nagradu. Udešeno je da se sasluša nekoliko ljudi iz kruga vlasnika fabrike Laze Teokarevića, koji su izjavili da su uhapšeni seljaci dobri prijatelji fabrike i da nisu učestvovali u pljački fabrike. Nemci su prihvatili tu intervenciju i pustili uhapšene.326

Početkom oktobra 1941. godine u zatvor Uprave policije u Nišu dovedeni su iz Gornjeg Zuniča kao taoci članovi partizanskih porodica.327 Hapsili su i Bugari. Tako su, primera radi, u belopalanačkom srezu, u jesen 1941. godine, uhapsili nekoliko ljudi iz Paježa koji su čuvali prugu i držali ih u zatvoru kraće vreme radi zastrašivanja ostalog stanovništva, a početkom januara 1942. godine to su činili i u Špaju.328 Iz Moklišta je, s jeseni 1941. godine, doveden Borislav Durmišević, kovač, koji je streljan februara 1942. godine, zatim bračni par iz Debelice kod Andrejevca.

Ovo su samo neki od mnogobrojnih primera hapšenja talaca i saradnika NOP-a. Logor na Prvenom krstu i ostali zatvori u Nišu stalno su bili puni zatvorenicima.

302. 36. NOR, HP/1-109.
303. NmN, izj. Jovana Karanikolića i dr Dragoslava Vanderovića, nkl.
304. IaB, UGB, 1UI6/5B (kopija u IaN).
305. AUN, reg. br. 1/2-1, K28; IaN, Mf. 111/187.
306. NRGFSP.
307. AUN, K 41, F 1, dok. 11/3374-75; AUI, Mf. Minhen, G. C. 53-4 36 NOR HN/1-109.
308. IaN, Mf. U1/70; Novo vreme od 13. i 14. VIII 1941.
309. IaN, Varia, br. 101.
310. 36. NOR, 1/2-120; IaN, Varia, br. 51.
311. 36. NOR, 1/1-218.
312. Dovedeni su kao taoci još: Milorad T. Nikolić za borca Radmilu, Darinka i Branislava Jovanović za brata Marka; Dragutin i Ljubiša Stefanović za Simu; Todor Kostić za borca Dušana, dr Josif Bucek iz Aleksinca sa ženom i sinom za partizana Miletu; Ruža Milovanović za prvoborca Drakčeta, Velja Trifunac iz Aleksinca sa ženom za Dušana Trifunca, supruga Andre Radosavljevića i otac i majka Živote Nikolića, svi iz Aleksinca.
313. 36. NOR, 1/1-245.
314. NRGFSP, dok. ljot. org. ZBOR, pismo Petra Vukovića Ljotiću od 23. X 1941.
315. NmN, izj. Hranislava Gvozdenovića i dr. logoraša, knj. XXII.
316. Grupa autora, Niš u vihoru…, s. 259.
317. NRGFSP, dok. ljot. org. ZBOR, pismo P. Vukovića od 4. XI 1941.
318. NmN, izj. Svetislava Šumarca, knj. XXI i XXII.
319. NmN, Isto i drugih.
320. Isto.
321. U logor su dovedeni još Stanko D. Petković. učenik STŠ, Zorica Mišković, suplent, hapšena više puta, Vladimir Paskaljević, Ljubomir Stamenković, Domej, četiri radnika, koji tek što su bili pušteni iz zatvora u Tvrđavi i drugi.
322. Dr Milivoje Perović, n. d., s. 163.
323. Branilac je bio advokat Spira Gvozdenović (Narodni list br. 34/17. II 1945. je registrovao da je tog advokata osudio Vojni sud na pet godina prinudnog rada za pribavljanje koristi u nevolji).
324. Dr Milivoje Perović, n. d., s. 166; dr Dimitrije Kulić. Kako smo počeli, Beograd, 1959., s. 64.
325. Mr Stojan Nikolić Jole, Leskovački NOP odred, Leskovac 1974, s. 65.
326. Isto.
327. Dragojlo Milić, Gornje Zuniče, Novi Sad, 1966, s. 62-64. To su bili: Latinka Milošević za Vukašina Dragutinovića, roditelji Dobrivoja Božića i brat Čedomir; Jula, majka Miodraga Nikolića, partijskopolitičkog radnika.
328. IaN, Mf. 1/420.

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License