Feldkomandantura 809 I Krajskomandanture

FeLdkomandantura 809 (V) i krajskomandanture

Okosnicu nemačkog okupacionog sistema činili su Feldkomandantura 803 sa Komandnim štabom i Upravnom grupom, nemačka obaveštajna služba i policija i Državna tajna policija (Gestapo). Feldkomandantura 809 je u početku obuhvatala veću teritoriju, sa okruzima: niškim, zaječarskim, leskovačkim, kruševačkim i kosovskomitrovačkim. Reorganizacijom od 4. decembra 1941. godkne, po naređenju opunomoćenog komandujućeg i vojnog zapovednika Srbije, područja Kruševca, (Krajskomandantura 833) i Kosovske Mitrovice (Krajskomandantura 861) pripala su Feldkomandanturi 610 u Kraljevu23, čije je sedište za okrug kraljevački do kraja rata bilo u Vrnjačkoj Banji. Posle ove reorganizacije smanjeno je dovođenje zatvorenika iz tih krajeva u logor u Nišu. Dovodiće se uglavnom samo oni koje treba streljati.

Od početka decembra 1941. godine, pa do kraja rata, Feldkomandantura 809 upravlja neposredno područjima Niša i okoline, Bele Palanke, Svrljiga, Žitkovca, Aleksinca i Sokobanje, a ostalim područjima posredno preko ovih krajskomandantura:

- Krajskomandantura 857 u Zaječaru za područja Zaječara i okoline, Andrejevca, Knjaževca, Boljevca, Salaša, Jabukovca, Kladova i D. Milanovca. Krajskomandant je, od aprila 1941. do jula 1943. godine, bio kapetan (kasnije major) Šulce Langeman, (Schulze Langermann), posle njega major Miler (Müller), ortodoksni nacista koji je mnoge ljude oterao u logor. Živu obaveštajnu delatnost u ovoj Krajskomandanturi razvio je zonderfirsr Tiler (Tiller), koristeći Vojnu žandarmeriju, tumače, zavrbovane i izdajnike. Ortskomandant u Knjaževcu bio je Johan Kisel (Johann Kiessel), a komandant feldžandarmerije Franc Vulf;

- Krajskomandantura 867 u Leskovcu za područja Leskovca, Vlasotinca, Lebana, Kuršumlije, Prokuplja i Prokuplje - Dobrič. Krajskomandant je bio major Rener (Renner), koga su, po izveštaju od novembra 1941. godine, ubili partizani kod Lebana. Do dolaska novog komandanta Štrebela (Strebell), decembra iste godine, dužnost zamenika vršio je Nojgebauer (Neugebauer).24

Promena naziva nekih mesnih komandantura (Ortskommandatur) u naziv krajskomandantura, značila je šira ovlašćenja, data naređenjem vojnoupravnog komandanta Srbije od 2. maja 1941. godine25. Međutim, u manjim mestima postojale su n dalje ortskomandanture, osnovane po dolasku Nemaca u Srbiju, kao u Boru, Prokuplju, dok su u Ražnju, Aleksincu i Sokobanji ukinute tokom 1941. godine26. Po izveštaju Banske uprave od 9. septembra 1941. godine, na teritoriji Feldkomandanture 809 bilo je ukupno 12 ortskomandantura koje su imale izvestan broj trupa i žandarma27.

U Aleksincu su feldžandarmi (Feldgendamerie), delovali kao okupacioni vojnoupravni organ, pod komandom podoficira, od kojih je tamo najduže bio podoficir Vili Galen28. U Prokuplju su krajem 1941. godine Ortskomandanturu u održavanju reda zamenili četnici Koste Pećanca, a početkom 1942. godine Bugari. Međutim, juna 1942. godine, Feldkomandantura 809 tamo ponovo uspostavlja Ortskomandanturu, sa oko 50 nemačkih vojnika, na čelu sa kapetanom Hansom Vajcerom, Austrijancem, muzičarom, koji je činio i neke usluge rodoljubima29.

U Nišu je postojala Ortskomandantura od maja 1941. godine. Bila je smeštena u zgradi bivše Moravske banovine. Ortskomandant je bio major Fric Miler (Fritz Müller), do njegovog premeštaja u Zaječar juna 1943. godine, gde je decembra iste godine lično rukovodio hapšenjima oko 100 talaca. Njega je u Nišu zamenio, i do kraja rata ostao, kapetan Bartelesen (Barthlessen). Nadležnost Ortskomandanture proširila se na bližu okolinu grada. Sarađivala je sa Feldkomandanturom i od nje dobijala saglasnost za noslove koje je preduzimala na vojnoprivrednom i upravno-okupacionom planu, brinula ]e o Vojničkom klubu u hotelu „Park", pasošima, izgradnji kasarni za nemačku vojsku i slično. Bila je tesno povezana i sa kvislinškim vlastima u Nišu.

Feldkomandantura 809 imala je u toku rata više komandanata. Prvi je bio pukovnik baron Karl Frajher fon Botmer od druge polovine aprila 1941. do 28. juna 1943. godine. Završio je gimnaziju i kadetsku vojnu školu30. Po zlu je zapamćen. Govorio je da su Srbi krivi što su gladni, da su banditi i crnoberzijanci. Posle napada na hotel „Park", naredio je da građani čuvaju hotele „Park" i „Orijent", gde su bili nemački vojnici, zatim telefonske vodove od Niša do Niške Banje, da obavezno stražare na pruzi. Posle dogovora sa okružnim vlastima, izdao je raspis po kome okružni načelnik u Nišu uvodi od 2. februara 1942. službu tzv. Građanske zaštite u celom gradu, koja je trebalo da očuva interese okupatora. Patrole od po dva čoveka mogle su da legitimišu za vreme policijskog časa. Radi bolje kontrole, Niš je bio podeljen na 24 patrolna kvarta31.

Pod uticajem bugarske reakcije, Botmer je tražio da niško Gradsko poglavarstvo podigne o svome trošku spomenik izginulim bugarskim vojnicima u I svetskom ratu, što je trebalo da pokaže da građani Niša vole Bugare. On je, pored ostalog, naredio streljanja na Delijskom Visu, lično potpisao, po svom priznanju, objavu za velika februarska streljanja 1942. godine. Sa svojim saradnicima dao je mnoge predloge za druga streljanja. Uhvaćen je i posle rata odgovarao je pred Vojnim sudom III jugoslovenske armije u Nišu, osuđen na smrt i streljan32.

Od 28. juna 1943. godine, samo pet meseci, feldkomandant je bio pukovnik Karl Hofman (Carl Hoffmann), za koga svedoci kažu da nije često pozivao predstavnike Gradskog poglavarstva i drugih kvislinških ustanova radi dogovaranja33.

Od decembra 1943. do oktobra 1944. godine, feldkomandant je bio pukovnik Fen (Fehn), frontaš sa monoklom, iz Minhena. Tražio je da se pruga i dalje čuva, naređivao iznenadne blokade grada, pretrese i legitimisanja34.

Teritorija Feldkomandaiture 809 u Nišu pre reorganizacije krajem 1941. (šire) i posle toga do kraja rata (uže)

Zamenici feldkomandanta bili su dr Eduard Hanke (Eduard Hanke Hanche?) viši ratni savetnik iz Magdeburga, star 45 godina i to od aprila 1941. do septembra 1942. godine, a zatim do kraja rata dr Ditrih (Dietrich), takođe viši ratni savetnik35

U izveštaju Banske uprave u Nišu, od 9. septembra 1941. godine, kaže se da je „zaveden uzus da šef Banske uprave, upravnik policije, komandant žandarmerijskog odreda, sreski načelnik iz mesta, predsednik opštine i referenti, svakog jutra (kasnije dva puta nedeljno) dolaze na referisanje i zajedničko konsultovanje kod feldkomandanta gde su se tom prilikom uvek nalazili šefovi vojnoupravnih odeljenja Feldkomandanture, kao i mesni krajskomandant". O tim sastancima se vodila zabeleška. Krajskomandanture nisu kontaktirale sa Banskom upravom, zbog svojih širokih ovlašćenja. One su sreskim načelnicima i opštinskim vlastima na svojoj teritoriji izdavale naređenja bez koordinacije sa Banskom upravom36.

Feldkomandantura 809 imala je dve organizacione jedinice: Komandni štab i Upravnu grupu, koje su imale po nekoliko odseka sa šefovima na čelu, koji su takođe, više ili manje, bili tlačitelji našeg naroda i koji su sarađivali u dovođenju rodoljuba u logore.

Komandni štab (Kommandostab) je rukovodio vojnim poslovima, obezbeđivao red i mir. Prema obaveštajnim podacima, koji su se sticali u Komandni štab, pod njegovim rukovodstvom su planirane i usmeravane, preko oficira za vezu sa kvislinškim štabovima, sve vojne akcije na terenu. Na čelu ovog štaba bio je major Miler do kraja 1942. godine, a zatim do kraja rata kapetan Nelzon. Štab je imao i ratni sud na čelu sa dr N. Lihtom (Licht), koji je sudio za sve krivice. Sudija ratnog suda je dolazio u Sreski i Okružni sud, radi razgledanja predmeta, da bi zatražio da o pojedinim slučajevima on odlučuje. Neke krivce ovom sudu slali su šgapski okružni sudovi37. U nekoliko slučajeva, u toku čitavog rata, inscenirana su suđenja uhapšenim sa braniocima, srpskim advokatima.

Upravna grupa (Verwaltungsgruppe) je ostvarivala svoje funkcije preko Gradskog poglavarstva Niša i okružnih načelstava (Niš, Leskovac, Zaječar). Bio je to najviši nemački organ civilne uprave, koji je kontrolisao kvislinšku upravnu vlast i usmeravao privrednu delatnost prema svojim potrebama. Odmah posle okupacije, Feldkomandantura je izdala naređenje Gradskom poglavarstvu kojim ga je obavezala da snabdeva nemačke okupacione jedinice svim potrebama. Poglavarstvo je u tu svrhu formirals posebnu službu.

Na čelu Upravne grupe bio je, do decembra 1942. godine, dr Hanke viši vojnoupravni savetnik, ranije sreski načelnik u sudetskoj Češkoj. Bio je krut i nepristupačan, upozoravao je i pretio da se i u Nišu može ponoviti slučaj streljanja u Kragujevcu38. Zbog sukoba sa komandantom bugarskog okupacionog korpusa, koga je podržavao nemački major Egers, smenjen je i premešten iz Niša. Od decembra 1942. godine do kraja okuiacije, šef Upravne grupe bio je dr Ditrih, viši vojnoupravni savetnik, opak i podmukao esesovac. Građane je nazivao srpskim svinjama, a robu koju je uzimao od Gradskog poglavarstva (šećer, ugalj, drva i drugo), obično nije plaćao.

Upravna grupa je imala odsek policije, tesno povezan sa kvislinškom Upravom policije, koji se interesovao za sve prestupe. Teže slučajeve predavao je na razmatranje Gestapou, izdavao je naredbe o policijskom času, o racijama i hapšenjima rodoljuba u Nišu i okolini, zajedno sa Gestapoom proganjao ljude. Upravna grupa je imala i odseke za izdavanje putnih objava, za kontrolu cena, za poljoprivredu, za industriju i rudarstvo i odssk za tehničke radove, koji je kontrolisao rad nekoliko nemačkih ireduzeća koja su gradila bunkere, pruge, logore, skloništa i drugo, uz prisilno angažovanje našeg stanovništva. Postojao je i odsek za radnu službu, koji je kontrolisao i obezbsđivao preko Berze rada i Okružnog ureda radnu snagu za prinudni rad u Nemačkoj i Borskom rudniku39.

Feldkomandanturi je neposredno bilo potčinjeno delimično motorizovano 859. odeljenje feldžandarmerije (Abteilung 859 Feldgendarmerie). Feldžandarmerija js obavljala službu vojne i privredne policije, činila ličnu pratnju i obszbeđsnje na putovanjima feldkomandanta i njegovih saradnika, oficira Abvera (Abwehr - kontraobaveštajna služba) i Gestapoa, patrolirala danju i noću, hapsila i privodila građane po nalogu Feldkomandanture, Gestapoa i Abvera. Osim toga, ona je prilikom odvođenja rodsljuba iz Logora na Crvenom krstu na Bubanj radi streljanja obezbeđivala kolone kamiona kojima su prevoženi. Oficiri feldžandarmerije bili su: Jening, Kinberger i Vajland40. U gradovima niškog okruga feldžandarmerija je bila neposredno potčinjena feldkomandantu, a u Leskovcu i Zaječaru krajskomandantima.

U sedištu Feldkomandanture postojale su ispostave i teritorijalne komande i drugih ustanova okupatorske vlasti, koje joj nisu bile neposredno potčinjene, ali su sa njom sarađivale. Feldkomandant Botmer bio je i komandant garnizona u Nišu.

Sastav Feldkomandanture se menjao i što se više bližio kraj rata smanjivao. Predlogom vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, od 14. aprila 19*4. godine, izvršena je njena poslednja reorganizacija tako što su krajskomandanture 857 u Zaječaru i 867 u Leskovcu reorganizovane u komande mesta I, a Komanda mesta 1/289 u Boru u Komandu mesta II. U Prokuplju je ustanovljena nova Komanda mesta II, koja je obuhvatila tri sreza u Toplici. U Kladovu i Jabukovcu ustanovljena je jedna ispostava koja je, pored administrativnih noslova, imala zadatak povezivanja sa Komandom Gvozdenih vrata u Kladovu.41

23. 36. NOR, XII/1-265.24. 36. NOR, HII/1-265. Po arhivskom dokumentu (AJ, 582/632in. Br. 12, 294) u Krajskomandanturi u Leskovcu bili su: podoficiri Karl Hehlcen, žandarm iz Beča, nadzornik zatvora i Oto Bauer, pravnik iz Berlina i Ursula Bove, tumač.
25. 36. NOR, XII/1-51.
26. Neregistrovani fond Specijalne policije u Nišu (dalje NRGFSP), Izvod iz materijala o nemačkim okupacionim jedinicama i ustanovama u Nišu.
27. IaN, Mf. 1/66-75.
28. IaN, Komisija za ratne zločine, skraćeno fond nosi naziv KOZARA, K2/28.
29. Slobodan Nestorović, Pod Hisarom, Beograd, 1972, s. 258.
30. NRGFSP, Zapisnik o saslušanju Karl Frajher von Botmera od 25. I 1946. godine, rođenog 1880. godine u Grajsvaldu. Uhvatili su ga saveznici juna 1946. godine i predali kao ratnog zločinca našim vlastima. Osuđen je na smrt u Nišu i streljan.
31.IaN, KOZARA, K3/180; IaN, Miodrag Petrović, Ratni zločini u niškom ratnom okrugu, rukopis.
32. IaN, KOZARA, K4; 36. NOR, 1/4-77.
33. IaN, KOZARA, K3/180-181.
34. isto.
35. IaN, KOZARA, K2/41.
36. IaN, Mf. 1/26.
37. IaN, KOZARA, K2/41; NRGFSP; Dragoljub Mirčetić, Nemačke oružane formacije na teritoriji niškog okruga, Niški zbornik br. 2, s. 36.
38. IaN, KOZARA, K4/685.
39. NRGFSP, Izvod iz materijala o nemačkim okupacionim jedinicama i ustanovama u Nišu.
40. IaN, KOZARA, K/41 i 68; NRGFSP (kao pod 39).
41. 36. NOR, HN/4-87

Iz knjige

Miroslav M. Milovanović, Logor na Crvenom krstu, NEMAČKI KONCENTRACIONI LOGOR NA CRVENOM KRSTU U NIŠU I STRELЈANJA NA BUBNЈU, Institut za savremenu istoriju – Beograd, Opštinski odbor SUBNOR – Niš,IRO „Narodna knjiga“ – Beograd.

BlinkListblogmarksdel.icio.usdiggFarkfeedmelinksFurlLinkaGoGoNewsVineNetvouzRedditYahooMyWebFacebook

Unless otherwise stated, the content of this page is licensed under Creative Commons Attribution-ShareAlike 3.0 License