Todor Branković, obućar, rođen je 26. marta 1906 u Kraminu, Banja Luka; od Krste i Joke, rođene Petković. Imao je dvoje dece. Dva puta se ženio. Živeo je u Gornjem Milanovcu. Pre toga je živeo u Valjevu. Uhapšen je od strane Srpskog oružanog odreda (nedićevci). Posle hapšenja, u velkoj grupi je 5. aprila 1942. godine dospeo u logor na Banjici. Iz te grupe neki su odmah streljani, neki pušteni, a većina, među njima i Todor, odvedeni su u Norvešku od strane SS-a 24. aprila 1942. godine.
Transport su sačinjavali zatočenici iz logora na Banjici, u Šapcu, Smed. Palanci i Nišu i iz zatvora u Leskovcu i Petrovgradu (sada Zrenjanin) .
Ovaj transport prevezen je brodovima Dunavom od Beograda do Beča, a odatle vozom do logora u Bečkoj šumi, odakle je posle desetak dana upućen vozom (železničkom prugom južno od Dunava) preko Regensburga i Berlina do logora u okolini Stargarda (kod Štetina). Iz ovih logora deportirci su u prvoj polovini juna 1942. odvedeni brodovima iz Štetina u Norvešku. Transport iskrcan je u Bergenu. Iz ovog grada je deo deportiraca posle dvadesetak dana otplovio u malo pristanište na krajnjem severu Evrope blizu Lakselva, a odatle je kamionima prebačen u logor Karašok.
Znači, Todor se nalazio u logoru Karasjok na nekih 3000 kilometara od svoje kuće. Prema mojim podacima nije streljan već je jednostavno preminuo od iscrpljenosti, bolesti, batina, teškog rada, u mestu gde su temperature iznad nule samo par meseci. Osim što je bio izložen neljudskom radu i od minimalnih porcija hrane „drugovi“ na vlasti u logoru – četnici, kriminalci oduzimali su od sledovanja jednu četvtinu. Na primer: nemačko sledovanje je bilo (na dan) 20 grama margarina,18 grama marmelade i 280 grama crnog hleba. NA DAN! Od toga su „drugovi“ (ima i imena onih koji su bili bliski Nemcima) oduzimali deo pa je i Todor dobijao samo 15 grama margarina, 12 grama marmelade i 220 grama hleba. Grami su odlučivali o životu i smrti. Prvobitno je bio sahranjen izvan logora Karasjok (Karašok), a onda su 1947 preneseni ostaci svih oko 300 srpskih logoraša na glavno groblje logoraša-mučenika u Botnu.