IX
AĆIMOVIĆEVA OFANZIVA I NjENE POSLEDICE
Oseka NOPa u jugoistočnoj Srbiji dobro se osetila i po prepunom nemačkom koncentracionom logoru i kvislinškim zatvorima u Nišu za vreme takozvane Aćimovićeve ofanzive u leto 1942. godine. Posle neuspele bugarske junske ofanzive, za novu ofanzivu protiv partizanskih odreda Feldkomandantura 809, uz saglasnost VOJNOG zapovednika Srbije, angažovala je od 2. jula do 10 septembra 1942. godine kvislinške snage generala Nedića. Ofanzivom je neposredno rukovodio njegov ministar unutrašnjih poslova Milan Aćimović, po kome je ona i dobila ime. Njen cilj je bio da se unište odredi na Svrljiškim planinama i na Jastrepcu, jer ta.mo „nije došlo do smirivanja" ustanka, kako je konstatovao Bader u svome izveštaju komandantu Jugoistoka.587
Naređenje za pokret, sa oko 2000 neprijateljskih vojnika, protiv SvrljiškogNišavskog i Ozrenskog NOP odreda, izdato je 12. jula. SvrljiškiNišavski NOP odred je u toj ofanzivi pretrpeo najteže gubitke u čitavom ratnom periodu. Uoči ofanzive imao je dve čete sa ukupno 120 boraca, rukovodilaca i terenskih partijskopolitičkih radnika, od kojih je samo 48 preživelo ofanzivu.588 Najgore je prošla prva četa sa kojom je bio štab odreda sa komandantom Vasilijem Anđelkovićem Albancem i Milisavom Ignjatovićem Jankom. Četu su 26. jula na Zelenom Vrhu okružile jake neprkjateljske snage. Po julskoj žezi u toku dana uspešno je na grebenima Svrljiških planina probijala obruče i zasede, ali u smiraj dana, opkoljeni sa svih strana, borci su počeli da se probijaju kako je ko znao i umeo. Ukupno je u ovim borbama zarobljeno 36 boraca, okovano teškim okovima i sprovedeno u zagvor Specijalne policije i Logor na Crvenom krstu, gde su stavljeni na najteže muke. Na Bubnju je do početka 1943. godine streljano 28 boraca (11 članova KPJ, i šest članova SKOJa), a osam je internirano.589 Zarobljen je i Vasilije Anđelković Albanac. Izdajnici iz Crnoljevice su ga na prevaru, bolesnog, uhvatili i razoružali. Neprijateljski izveštaji registrovali su zarobljavanje mnogih boraca.590
U poteri za partizanima neprijateljske jedinice su blokirale skoro svako selo, hapseći n odvodeći u zatvor i logor u Nišu veliki broj ljudi. „Glas Narodnog fronta Srbije" registrovao je da je samo iz svrljiškog kraja odvedeno u Niš „oko 600 mirnih seljaka".591 Po delimično sačuvanim arhivskim dokumentima Specijalne policije registrovano je 180 imena uhapšenih i u Niš odvedenih saradnika NOPa i seljaka iz svrljiškog sreza, iz Lozana, Gulijana, Mečidola, Vlahova, Lukova, Davidovca, Ribara, Varoši, Izvora, Drainca, Burdima, Okruglice, Svrljiga, Periša, Šljivovika, Guševca, Okolišta, Radmirovca, Radenkovca, Gojmanovca i Popšice i iz sela galibabinačke i lalinačke opštine, od kojih su neki streljani na Bubnju.592
Većina uhapšenih je posle saslušanja i terora u Specijalnoj policiji puštena na slobodu, a jedan broj predat nemačkom logoru, među kojima je bilo i 33 pripadnika mesnih partizanskih desetina i partizana koji su internirani u Norvešku.593
U lužničkom i belopalanačkom srezu, kao operativnom području SvrljiškogNišavskog NOP odreda, takođe je pohapšeno mnogo saradnika NOPa, koji su predati nemačkom logoru. Tako je u lužničkim selima uhapšeno i dovedeno u logor devet lica iz Zavidinca, Velikog Bonjinca i Dola.594 Po istom i drugom dokumentu i po izjavama preživelih zatvorenika, uhapšeno je preko 50 ljudi u belopalanačkom srezu, u Beloj Palanci. Glami, Miranovcu, Kozju, Gradištu, Moklištu, Dolcu, Babinom Kalu, Vitanovcu, Bukurovcu, Veti, Krupcu, Mokri i Toponici.595 Krajem jula dovedena je u Kazneni zavod čitava mesna desetina iz Kosmovca, dok je Vlajko Pejčić predat nemačkom logoru.596 Pohapšeni pripadnici mesne desetine iz Donje Koritnice izdržali su u logoru dva do šest meseci.597 Mnogi od tih zatvorenika koji su bili u zatvoru Specijalne policije bili su svedoci mučenja partizana i saradnika NOPa, posebno Vasilija Adđelkovića Albanca.
Za rreme Aćimovićeve ofanzive doterano je u zatvore i Lošr na Crvenom krstu dosta ljudi i iz šire okoline Knjaževca. Iz dokumenta Specijalne iolicije i drugih izvora saznaje se za hapšenja u Knjaževcu, Vrbici, Andrejevcu. Skrobnici, Glogovcu, Šestom Gaboru, Kraljevom Selu, Bučju, Laslovu, Slatini, u boljevačkom Osniču, Vasilju, Novom Koritu, G. i D. Kamenici, Štrpcu, Crvenju, Krenti i Mučibabi.598 U Knjaževcu je. po na logu nemačke Komande policije bezbednosti i službe sigurnosti 160, od 19. ašusta 1942. godine, u saradnji sa tamošnjom feldžandarmerijom i agentima Specijalne policnje iz Niša, uhapšeno oko 20 saradnika NOPa. U Logor na Crvenom krstu dovedeni su dr Radivoje Savić, lekar Bratinske blagajns, koga su uhapsili za vre.me vizite, Svetomir Milenković, student medicine, član KPJ, koji ]e sproveden na Banjncu i streljan, Jelenko Sta menković, obućarski radnik, član SKOJa, prebačen kasnije u Kazneni zavod, Svetislav Milenković Tisa, maturant gimnazije. član Sreskog komiteta KPJ i drugi.599 Svi uhapšeni iz ove grupe prošli su kroz najteže muke, posebno lekar Radivoje Savić, i ostali dugo u logoru i zatvorima. Potpisi 1300 građana za puštanje dr Radivoja Savića, kasnije logorskog lekara, nisu ganuli gesgapovce.
Ozrenski NOP odred, koji se nalazio na prostoru Device, podelio se na četiri manje grupe koje su pošle na svoj teren i različito prošle u toj teškoj situackji. NaJveće gubitke imala je grupa sa kojo.m je bio Konrad Žilnik Sčobodan. Ona se u jeku ofanzive, sredinom jula, podelila na manje grupe, što je otežavalo pružanje organizovanog otpora. Kad su početkom avgusta teren prekrile neirijateljske zasede, zarobljavan je borac po borac. I aleksinačka grupa je izgubila nekoliko boraca. Tako su u ovoj ofanzivi zarobljena 23 borca Ozrenskog NOP odreda.600
Najveći broj zarobljenih boraca sproveden je u Specijalnu policiju, a zatim predat Nemcima. Sticajem teških ratnih okolnosti, na domaku Lolora na Crvenom krstu, u blizini Fabrike duvana, poginuo je i Branko Bjegović, jedan od organizatora proboja logora 12. februara 1942. godine, koji je svojpm herojskim podvigom dao znak za opšti napad na logorsku stražu i proboj logora. On je po zadatku došao u Niš. Po verziji SDS, neki doušnik je obavestio da je primetio sumnjivo lice i jedna patrola sa potpukovnikom Filipom Dimitrijevićem u automobilu pošla mu je u susret. Presreli su ga kod Fabrike duvana sa uperenim cevima i razoružali, oduzevši mu rsvolver i bombu. Međugim, kad su ga poveli prema kolima počeo je da beži. Jedan vojnik ga je sustigao i udario kundakom, ali je on nastavio da beži, a onda su 15 sa nekoliko hitaca iz puške ubnli. „Novo vreme" od 11. avgusta je obavestilo da je „prekjuče (8. avgusta, pa). oko 6 časova ujutru, ubijen pri nokušaju bekstva kod niške fabrnks duvana politički komesar Ozrenskog komunističkog odreda, Branko Bjegović, studeng medicine, rodom iz Gline…" Taj događaj zabeležen je u više dokumenata.601
Posle razbijanja ovog odreda blokirana su i pretresana partizanska sela, hapšeni i određeni saradnici NOPa u kvislinške zatvore i Logor na Crvenom krstu. Tako je potpukovnik Ljudevit Pogačar, germanofil i fašista, uhapsio oko 50 ljudi u niškoj Kamenici, saslušavao ih u jednom šljiviku i u zadruzi da bi usganovio njihovu vezu sa zarobljenim kameničkim partizanima. Nekolicinu je sproveo u Specijalnu policiju na saslušanje, neks je pustio, a posle nekoliko dana u razmacima uhapsio još 12 saradnika NOPa. Svi uhaišeni su sprovedeni u Kazneni zavod iz koga su neki prebačeni u logor, a neki kasnije pušteni, dok su svi zarobljeni partizani iz ovog sela streljani. U G. Matejevcu uhapšene su kao taoci dve žene partizana i 12 bogatijih seljaka za neisporučeno žito, a zatim spi predati nemačkom logoru.602 Iz istih razloga uhapšeno je i šest ljudi iz Knez Sela. Odredi SDS su seitembra 1942. godine ponovo hapsili u Kamenici, Knez Selu i Donjem Matejevcu.603
IzdaJom Živojina Veličkovića Mrcna izvršena su hapšenja u Malči, Brenici, Rautovu1104 a po drugom osnovu u Ravnom Dolu i Jelašnici. Partizanska sela severozapadno od Niša, oko Miljkovačks reke, nisu ni ovom prilikom ostavljena na miru. Iz blokiranog Miljkovca nsdićevci su 25. jula odveli 20 saradnika NOPa u Aleksinac, a zatim u Niš, u zatvor u kasarni 16. puka. Nakon saslušanja u Specijalnoj policiji predati su
600. Dragoljub Ž. Mirčetić, Ozrenski NOP odred, s. 240, Dragoljub Dejanović, Dva odreda, s. 160; 36. NOR, 1/21-37; IaN, U/580.
604. 36. NOR, 1/4-103.
kraja odvedeno u Niš „oko 600 mirnih seljaka".591 Po delimično sačuvanim arhivskim doku.mentima Specijalne policije registrovano je 180 imena uhapšenih i u Niš odvedenih saradnika NOPa i seljaka iz svrljiškog sreza, iz Lozana, Gulijana, Mečidola, Vlahova, Lukova, Davidovca, Ribara, Varoši, Izvora, Drainca, Burdima, Okruglice, Svrljiga, Periša, Šljivovika, Guševca, Okolišta, Radmirovca, Radenkovca, Gojmanovca i Popšice i iz sela galibabinačke i lalinačke opštine, od kojih su neki streljani na Bubnju.592
Većina uhapšenih je posle saslušanja i terora u Specijalnoj policiji puštena na slobodu, a jedai broj predat nemačkom logoru, među kojima je bilo i 33 pripadnika mesnih partizanskih desetina i partizana koji su internirani u Norvešku.593
U lužničkom i belopalanačkom srezu, kao operativnom području SvrljiškogNišavskog NOP odreda, takođe je pohapšeno mnogo saradnika NOPa, koji su predati nemačkom logoru. Tako je u lužničkim selima uhapšeno i dovedeno u logor devet lica iz Zavidinca, Velikog Bonjinca i Dola.594 Po istom i drugom dokumentu i po izjavama preživelih zatvorenika, uhapšeno je preko 50 ljudi u belopalanačkom srezu, u Beloj Palanci, Glami, Miranovcu, Kozju, Gradištu, Moklištu, Dolcu, Babinom Kalu, Vitanovcu, Bukurovcu, Veti, Kruicu, Mokri i Toponici.595 Krajem jula dovedena je u Kazneni zavod čitava mesna desetina iz Kosmovca, dok je Vlajko Pejčić predat nemačkom logoru.596 Pohapšeni pripadnici mesne desetine iz Donje Koritnice izdržali su u logoru dva do šest meseci.597 Mnogi od tih zatvorenika koji su bili u zatvoru Specijalne policije bili su svedoci mučenja partizana i saradnika NOPa, posebno Vasilija Adđelkovića Albanca.
Za vreme Aćimovićeve ofanzive doterano je u zatvore i Logor na Crvenom krstu dosta ljudi i iz šire okoline Knjaževca. Iz dokumenta Specijalns policije i drugih izvora saznaje se za hapšenja u Knjaževcu, Vrbici, Andrejevcu Skrobnici, Glogovcu, Šestom Gaboru. Kraljevom Selu, Bučju, Laslovu, Slatini, u boljevačkom Osniču, Vasilju, Novom Koritu, G. i D. Kamenici, Štrpcu, Crvenju, Krenti i Mučibabi.598 U Knjaževcu je. po na logu nemačke Komande policije bezbednosti i službe sigurnosti 160, od 19 avgusta 1942. godine, u saradnji sa tamošnjom feldžandarmerijom i agentima Specijalne iolicnje iz Niša, uhapšeno oko 20 saradnika NOPa. U Logor na Crvenom krstu dovedeni su dr Radivoje Savić, lekar Bratinske blagajns, koga su uhapsili za vreme vizite; Svetomir Milenković, student medicine, član KPJ, koji je sproveden na Banjicu i streljan, Jelenko Sta menković, obućarski radnik, član SKOJa, prebačen kasnije u Kazneni zavod; Svetislav Milenković Tisa, maturant gimnazije, član Srsskog komiteta KPJ i drugi.599 Svi uhapšeni iz ove grupe prošli su kroz najteže muke, posebno lekar Radivoje Savić, i ostali dugo u logoru i zatvorima. Potpisi 1300 građana za puštanje dr Radivoja Savića, kasnije logorskog lekara, nisu ganuli gestapovce.
Ozrenski NOP odred, koji se nalazio na prostoru Device, podelio se na četiri manje grupe koje su pošle na svoj teren i različito prošle u toj teškoj situaciji. NaJveće gubitke imala je 1rupa sa kojom je bio Konrad Žilnik Slobodan. Ona se u jeku ofanzive, sredinom jula, podelila na manje grupe, što je otežavalo pružanje organizovanog otpora. Kad su početkom avgusta teren prekrile nepriJateljske zasede, zarobljavan je borac po borac. I aleksinačka grupa je izgubila nekoliko boraca. Tako su u ovoj ofanzivi zarobljena 23 borca Ozrenskog NOP odreda.600
Naјveći broj zarobljenih boraca sproveden Je u Specijalnu policiju, a zatim predat Nemcima. Sticajem teških ratnih okolnosti, na domaku Lolora na Crvenom krstu, u blizini Fabrike duvana, poginuo je i Branko Bjegović, jedan od organizatora proboja logora 12. februara 1942. godine, koji je svojim herojskim podvigom dao znak za opšti napad na logorsku stražu i proboj logora. On je po zadatku došao u Niš. Po verziji SDS, neki doušnik je obavestio da je primetio sumnjivo lice i Jedna patrola sa potpukovnikom Filipom Dimitrijevićem u automobilu pošla mu je u susret. Presreli su ga kod Fabrike duvana sa uperenim cevima i razoružali, oduzevši mu rsvolver i bombu. Međugim, kad su ga poveli prema kolima počeo je da beži. Jedan vojnik ga je sustigao i udario kundako.m, ali je on nastavio da beži, a onda su 1a sa nekoliko hitaca iz puške ubili. „Novo vreme" od 11. avgusta je obavestilo da je „prekjuče (8. avgusta, pa). oko 6 časova ujutru, ubijen pri nokušaju bekstva kod niške fabriks duvana politički komesar Ozrenskog komunističkog odreda, Branko Bjegović, student medicine, rodom iz Gline…" Taj događaj zabeležen je u više dokumenata.601
Pssle razbijanja ovog odreda blokirana su i pretresana partizanskz sela, hapšeni i određeni saradnici NOPa u kvislinške zatvore i Logor na Crvenom krstu. Tako je potpukovnik Ljudevit Pogačar, germanofil i fašista, uhapsio oko 50 ljudi u niškoj Kamenici, saslušavao ih u jednom šljiviku i u zadruzi da bi usganovio njihovu vezu sa zarobljenim kameničkim partizanima. Nekolicinu je sprovso u Specijalnu policiju na saslušanje, neks je pustio, a posle nekoliko dana u razmacima uhapsio još 12 saradnika NOPa. Svi uhapšeni su sprovedeni u Kazneni zavod iz koga su neki prebačeni u logor, a neki kasnije pušteni, dok su svi zarobljeni partizani iz ovog sela streljani. U G. Matejevcu uhapšene su kao taoci dve žsne partizana i 12 bogatiJih seljaka za neisporučeno žito, a zatim spi predati nemačkom logoru.602 Iz istih razloga uhapšeno je i šest ljudi iz Knez Sela. Odredi SDS su septembra 1942. godine ponovo hapsili u Kamenici, Knez Selu i Donjem Matejevcu.603
Izdajom Živojina Veličkovića Mrcia nzvršena su hapšenja u Malči, Brenici, Rautovu604 a po drugom osnovu u Ravnom Dolu i Jelašnpci. Partizanska sela severozapadno od Niša, oko Miljkovačke reke, nisu ni ovom prilikom ostavljena na miru. Iz blokiranog Miljkovca nedićevci su 25. jula odveli 20 saradnnka NOPa u Aleksinac, a zatim u Niš, u zatvor u kasarni 16. puka. Nakon saslušanja u Specijalnoj policiji predati su Kaznenom zavodu, a neki Nemcima koji su dvojicu streljali na Bubnju. Početkom avgusta major SDS Velimir Popović je u Cerju uhapsio 50 ljudi, vodio ih u Svrljig, a zatim sproveo u zatvor u kasarni 16. puka u Nišu i Kazneni zavod. Većina je posle mesec dana puštena, osam je zadržano u zatvoru četiri meseca, a 11 prebačeno u Logor na Crvenom krstu, od kojih su četiri streljana. Hapšenja su vršena i u Kravlju (8), Paligracu (5), Velepolju i Donjoj Trnavi.605 U aleksinačkom srezu uhapšene su i dovedene u logor i druge zatvore u Nišu grupe saradnika NOPa iz Aleksinca, Mozgova i drugih sela. Iz Sokobanje je dovedeno oko 20 saradnika NOPa u Oblasnu komandu SDS i Kazneni zavod, ali su posle mesec dana pušteni. Iz Prekonoga je predato Specijalnoj policiji 19 lica, a iz Rujišta oko 10.606
Milan Aćimović je u izjavi od 8. avgusta 1942. godine, na završetku akcije čišćenja svrljiškonišavskog i ozrenskog kraja, koju je sutradan objavilo kvislinško „Novo vreme", rekao, veličajući svoje uspehe, da je „zarobljeno, otkriveno i uhapšeno 460 bandita", među kojima „oko 34 vodećih lica" u tom kraju. Očigledno je neistinita dalja tvrdnja da je u toj akciji zarobljeno „nešto oko 200 komunističkih boraca".607
Preuveličavajući broj zarobljenih partizana, Uprava policije u Nišu podnela je 5. septembra 1942. godine izveštaj Upravi grada Beograda o hapšenjima, u kome se kaže da je „pri čišćenju terena Okruga niškog od partizana od jula do sada uhapšeno oko 600 lica, od kojih oko 70 aktivnih partizana, oko 150 rezervnihmesnih partizana i oko 380 jataka i pomagača…". U izveštaju se dalje kaže da je ostalo malo aktivnih partizana, odnosno oko 40 nepohvatanih sa njihovim vođom Milisavom Ignjatovićem, da su skoro svi uhapšeni saslušani i da je veći broj pušten kući. da nisu mogli da se utvrde kakva namerna i teška krivica, da je 30°/o uhapšenih pristupilo pokretu ovog proleća, da komisiju za puštanje začinjavaju tri oficira SDS, a nešto „što je lakše, rešava sam g. Živanović, šef otseka Specijalne policije", da preki sud za teže krivice još nije obrazovan, da Uprava policije u Nišu ne može da stavi u logor ili da pusti na slobodu komuniste bez odobrenja nemačkih vlasti, a da će samo sada napraviti izuzetak za pohapšene i druge u vezi sa njima.608
U knjizi „Oslobodilački rat naroda Jugoslavije 1941-1945" se kaže da su Nišavski i Ozrenski odred imali velike gubitke u ovoj ofanzivi i da dugo nisu mogli da se oporave. „Pored toga - kaže se dalje - neprijatelj je u toku napada streljao i oterao u logore oko 500-600 ljudi, oko 2000 odveo u zatvore, prisgalicama narodnooslobodilačke borbe popalio kuće, a mnoge opljačkao i mučio".609
Koristeći iskustva iz borbe protiv svrljiškonišavskih i ozrenskih partizana i njihovih saradnika, brojne kvislinške formacije su 10. avgusta, nastavljajući Aćimovićevu ofanzivu, krenule sa oko 10 000 vojnika protiv Jastrebačkog i Rasinskog NOP odreda, okružavajući Veliki i Mali Jastrebac sa svih strana.
606. Drag. Mirčetić, Sokobanja i okolina u NOB, s. 116; IaN, KOZARA, OP, K2, srez sokobanjski, zaplanjski i svrljiški. Iz D. Toponice doveden je u logor kao taoc Veljko Stojanović.
Partizanski odredi na Jastrepcu su blagovremeno obavešteni o namerama keprijatelja, te nije mogao da im nametne borbu, ali je 13. avgusta u dubodolini Krajkovačke reke otkrio zemunicu bolesnih boraca, zahvaljujući jednom nedisciplinovanom borcu koji je bio van zemunice. U beznadežnoj situaciji šest partizana na čelu sa Nikodijem Stojanovićem Tatkom je izpršilo samoubistvo, dva su poginula u proboju, a tri zarobljena i predata nemačkom logoru.610 Druga zemunica nije otkrivena, ali su zarobljena tri borca, uhapšeno je nekoliko mesnih partizana, i svi su predati logoru. Neprijatelj js vršio hapšenja i u G. Drenovcu i Žitnom Potoku.611
S obzirom na to da ofaiziva na Jastrebac nije dala očekivane rezultate, neprijatelj je neuspsh naplaćivao tsrorisanjem stanovništva, saradnika i simpatizera NOPa podjastrebačkih sela, pripadnika skojevskih i partijskih aktiva, mesnih NOO i NOF. Još jula 1942. godine SDS je predala Specijalnoj policiji, a ona nemačkom logoru, 12 saradnika NOPa iz Kovanluka, pretežno prnpadnike mesne partizanske desetine,612 dok su Bugari istog meseca u Aleksandrovu uhapsili i odveli u svoj zatvor u Nišu 11 lica. U Azbresnici je uhapšepo šest pripadnika NOPa i zadržano u zatvoru Specijalne policije i u Kaznenom zavodu tri meseca. Iz Biljega je iz velike grupe uhapšenih izdvojeno sedam rodoljuba i oterano u kvislinške zatvore, a zati.m u logor, iz koga su šestorica nakon četiri meseca puštena, a jedan je streljan na Bubnju.613
Nedićevci stacionirann u Prokuplju dobili su od doušnika podatke da je mesna desetina iz Baličevca učestvovala u napadu na četnike u Ribarskoj Banji 12. februara 1942. godine, pa su šest njenih pripadnika pohapsili i posle saslušanja predali Nemcima u Nišu, koji su ih zadržali u logoru do proleća 1943. godine. U Lepaji je i u ovoj ofanzivi uhapšeno desetak ljudi, koji su oterani u Kazneni zavod, a zatim u logor. U logor je oterano i 15 ljudi iz G. Jošanice, zatim 11 iz Krajkovca614 i 16 iz Jasenice, koji su iz logora prebačeni u Kazneni zavod. Manje grupe i pojedinci su g.ohapšeni i u Đakusu, Staroj Božurni, Bučiću, Podini, Balajncu, Gradištu, Voljčincu. Mađaru, Klisurici, Kostadinovcu i Lalincu.15
Iz izveštaja Uprave policije u Nišu Ministarstvu unutrašnjih poslova, od 5. septembra 1942. godine, u kome se daju podaci o hapšenju od sredine jula do početka septembra, za ovo područje ss kaže: „Iz okoline Prokuplja dovedeno je u Niš 100 ljudi, od kojih je svega nekoliko aktivnih partizana, oko 30 rezervnih mesnih partizana i oko 78 jatakapomagača".616 Međutim, komanda SDS daje izveštaj za celu Toplicu (misli se i na Dobrič) u kome kaže da je u zatvore sa tog područja oterano preko 500 seljaka.617
Na operativnom području Jastrebačkog NOP odreda u srezu moravskom neprijatelj je takođe u ovoj ofanzivi hapsio i odvodio u zatvore i logor pojedince i manje grupe saradnika NOPa i seljaka iz Dudulajca, Vukanje, Kamenica, Loznaca, Ljuptena, Porodina, Radevca, Supovca i Dašnice. U Dudulajcu je uhapšeno desetak saradnika NOPa, pa su „važni" predati logoru, a ostali su u kvislinškim zatvorima bili do aprila 1943. godine. Iz Sečanice je sredinom avgusta odvedeno u kvislinške zatvore, bugarski zatvor i nemački logor oko 45 ljudi. U Loznacu je uhapšsna čptava porodnca prvoboraca braće Stefanović (otac, majka, sestra i supruge).618 Sela rasinskog sreza koja se graniče sa moravskim srezom bila su u ovoj ofanzivi zahvaćena dejstvima nekih bugarskih i kvislinšknh jedinica iz Niša, pa je 14 uhapšennh ljudi iz Ribara, četiri iz Velikog Šiljegovca i desetak iz Lomnice dovedeno u zatvore tih jedinica, od kojnh je pet predato logoru.619
Kao i na drugim, tako se i na leskovačkom području brzo obnavljala aktivnost NOPa posle februarskomartovske ofanzive neprijatelja, a ostaci partizanskih odreda su borbenim dejstvima stvarali utisak da ss radi o većim partizanskim jedinicama. Stoga je Aćimovićeva ofanziva 21. avgusta 1942. godine zahvatila i to područje, ali se svela na hapšenje saradnika NOPa i porodice partizana, koji su dovođeni u Logor na Crvenom krstu, gde su držani kao taoci, a dosta njih je internirano u Nemačku. Među dovedenim u logor bile su i skoro čitave porodice, kao na primer deda, otac i stričevi Milorada Kostadinovića, otac i brat Svetozara Krstića, otac Stojana Nikolića i brat Milan koji je imao samo 14 godpna n od koga nisu mogli da iznude priznanje ni besomučnom tučom, ni huškanje.m policijskih pasa. Dovedene su u logor i mnoge druge porodice.62" Ovakva hapšenja vršena su i u Radonjici, Bukovoj Glavi i Miroševcu, a isto tako i u pustorečkom srezu. Iz Orana je 20. jula predato nemačkom logoru u Nišu 12 saradnika NOPa.
Iz vlasotinačkog sreza je, preko zatvora u Leskovcu upućena u Logor na Crvsnom krstu grupa saradnika NOPa u kojoj je bio i Vlada Jovano vić Dulac, pekarski radnik iz Vlasotinca, zarobljen 20. avgusta prilikom povratka sa izvršenja jednog partijskog zadatka. On je ranije učestvovao u atentatu na četničkog vojvodu Korvinskog.621
Aćimovićeva ofanziva protiv Jablaničkog NOP odreda. od 21. do 24. avgusta 1942. godine, nije dala nikakve rezultate. Iz rudnika Lece doveden je u logor jedan inženjer zbog prikrivanja nekih Jevrejki.
Miroslav M. Milovanović, Logor na Crvenom krstu, NEMAČKI KONCENTRACIONI LOGOR NA CRVENOM KRSTU U NIŠU I STRELЈANJA NA BUBNЈU, Institut za savremenu istoriju – Beograd, Opštinski odbor SUBNOR – Niš,IRO „Narodna knjiga“ – Beograd.